Престајем животе
Расписе слати
Нећу се
лишити доброте
Остављам
Господу да
им врати
Има ли ико од рода пречи
Стожерна
нада јавља болном уму
Ко не разуме ове речи
Збираће
плесни по кадмијуму
И ако
тугу туга не разблажи
Ја чувам
заповести на ђердану
Срце нека
истином верно стражи
Разборите
речи умеју да гану
Нека
се на граничнику мука
Јесење мемле тијано разилазе
Док се
у чељустима вука
Дробе све ваше омразе
Ко стриже
вуну ужеглу од сиге
Уз шкрипу тупих маказа
Дочекује
га јава у колотрагу таљиге
На истом путу ниче и семе разлаза
Гласно нека се растаче и моје тиховање
У безгласје вашом сујетом запрушено
Не замерите мојим речима посртање
Разделница
да не дочекује време остављено
И на
дно бездана
Сићи ће
крстоносна слова
У муљу оплаканих дана
За одјек
разума пре покрова
Не
ваја се статуа песника од глине
Да вам
показује у
бронзи лице посивело
У веку
што ће доћи зеленом долином маховине
Док прилегле магле
прамињају бело
Не стигли
у бронзано доба
Они који
невиног окриве
Оскрнавили
сте светост гроба
Бог зна ваше злочесте пориве
Под срамотом
лажно опањкани с муком живи
Докле
ништавила да
тумарају
И куда
то прокрстише нечастиви
Суд ће
вам судити на крају
Јетко јеца обноћ уплакана
Иза старог
мамурлука насади су криви
Призив
молим за опроштај дана
Моја љубав све ће да надживи…
© 23.10.2012. Славими® Ј. Зеленкапић
ВРЕМЕПЛОВ
zelenakap.blogspot.com
Нема коментара:
Постави коментар