Поема Мили, с љубављу
1. УЛИЦА „ГОРКИХ ЈАГОРИДА“
У молитви приклањам колена
Добродошла моја песмо
Огрнута са одором туге
Чека те давна успомена
На истом месту где сужњи бесмо
Нарасле боре и красте... Прсле пљуге
На прагу дома болних надања
Улаз први стан 6/а улица „Горких јагорида“
Број један...
Песник чемере саме сања
Слеп у вери светог вида
Песми дарује пољубац чедан
Кусура нема у ситнишу
Са провиђењем блиска Голгота
Усне су мртве
Да на Њен образ пољуб упишу
Урежу срце на храсту живота
Последњи дар жртве
У предвечерје на скверу
Чека ме Мила посестрима
Ко што чека сену
Поставио сам сто и вечеру
У улици „Истрошених рима“
Пружам руку ко мост испружену
У мутној слици видим лепи медаљон
Иза ограде на очиглед ђака
Преко пута школе
„Трећи крагујевачки батаљон“
Први пут два осмака се љубе и воле
У вечерњи звон испод надвожњака
Светионик ватру иште из мрака
Препознаћеш терасу дуж целе зграде
Дођи у моју собу са првим гласом
Са јатом преплашених сврака
Да не побегну узнемирене наде
Отмено и тихо пре сумрака таласом
Ветра нека се отисну звездане лађе
Заљубљена песмо не носи ми јаде
Не брани сузама да крену
Без страха кад сунце зађе
Надахнуће само у наговештају даде
Неколико стихова за моју црвену зену
2. РЕЧ НИЈЕ ВИШЕ СВЕТА
Скрени лево
Из улице „Мртвих надања“
Не осврћи се убога
Јава је све што сам снево
Тајна у тајну урања
И куд је ступала нога
Ако и питаш нико неће знати
За незнанца где станује
Не тражи адресу
Душу су обрасли папрати
Са твојим зовом тек царује
Повод свих повода у стресу
Обраног винограда и киселих јагорида
Пролазна је од памтивека
Као свака пролазност у животу
Може ли песма да извида
Знам пуста ноћи шта ме чека
Брисати нећу ни једну јоту
Молитвом тражим далеког Бога
Устрељено срце и грудну рану
Смртна мрља не бледи
Кануле крваве сузе из лога
У опроштајном дану
Ћирилицом бол исти приповеди
Пали се прва реклама на „Плази“
У комшилуку моме
Са „Булевара преваре“
Раскрће се деобом разилази
Руше се све аксиоме
Увелико позлеђене ране крваре
Допире продорни глас санитета
Један угашени живот је мање
На бројном стању за вечеру
На моме Косову колона пета
Дојади празно нарицање
Нудиш ли ми песмо бар ти веру
Не оштри риме ни копља
Нема Витеза да их ломе
Реч није више света
Не дају да зденем своја снопља
Ни да се теби вратим доме
Пре јесени трагом палих комета
3. ТРАЖИ СЕ НАДАЊЕ
У огласном одељењу за изгубљене ствари
Песмо, пожутела је етикета
„Тражи се надање“
Још увек моје срце крвари
Глас и реч твоју иште поета
А Она у гробу чека Христа и позвање
Издали су ме моји песници
Траг уписа следи слово
Давно старо на деблу урезано
Мрак шпартају мали свици
Ко ће знати како се реже ново
У мутном веку похарано
Прошле су многе немирне воде
Реком сећања у бујицама љутим
Кад су ме бомбардовале звери
Залагао сам живот за карамфил слободе
Да преживели дах мира наслутим
Песмом против бомби са стегом у вери
Пркосно китио ревер живог циља
Бели анђео био је мета
На знак узбуне
Није страховао од Милосрдног окриља
Усправљала се глава ко колут сунцокрета
Земља је рака свему и лишћу што труне
Нисам бежао у склоништа
Рецитовах песму на „Тргу наде“
Трчао по згариштима потом
Носи ме поклич: Све или ништа!
Кад ти се песмо вратим с барикаде
Предајем ти се освојен лепотом
Заостале риме... Скупљени откоси
Зденути страже... Све сам Њој дао
Иако песму заклања облак тамни
Набујале сузе успомена носи
Знам ко ми је љубав поклањао
А чији су трагови срамни
Да капљу као мисли
Ноћ је моје време
Старог ноћобдије
Заједно смо свисли
Тражи горушичино семе
У глуво доба ироније
4. ОНА НА ТРГУ ЈАВЕ
Сусрет самоће са тишином
И месец што се крије
Памтим пољубац слова дахом првим
Украдем песму опчињен белином
Кад млечним путем пођу кириџије
У слободу песме себе самог мрвим
Сећам се „Књижевне зоне“ код крста
Расипале се треме и прегршти песничких брига
У пешачкој зони бокорисмо пркосиме
Ишле су Песничке литије... Ред се за редом уврста
Под неонским светлом иза штанда књига
Првог рецитовања у микрофон текле су риме
Круг моје самоће дотиче једна тетива
Рођене и нерођене песме надиру
Разликују се ко дани по патетици и лику
У менију живота само смрт ужива
Незасита гозбује у пиру
Загледана у црни рам и малу слику
Несрећни смени очајни дан
И цела седмица тако прозуји
Враћам се Њој и слици са чеоног зида
Осуђен да скончам мирно у сан
Од Бозмана кроз ноћ језа навалом хуји
Зуби још трну од недозрелих јагорида
Из погледа читам одговор вере
Збуњен сузама што навиру
Из њених сетних очију
Са крста распећа не чупам ексере
Нека труле са вековима у миру
Сузжањство своје носим и живота иронију
На стражи бдије Она на тргу јаве
На крају пута чекају ме зоре будне
Праг и песму чуваркућу дадох Псалтиру
Нису без диригента залудне октаве
Моје посвете и поеме жудне
Увир пене нека пада у свом увиру
Свештила стучена још се пуше
Уплетена мудрост у Њену дугу косу
И плетенице расту бојене црнилом ноћи
Кад једи стисну грло ко оскоруше
Нежни се осмех с усана лаки просу
Кике су завет трајни... Она ће доћи !
5. У ПОДНОЖЈУ СРЦА
Задњи скок се подмукло кани
Не суде глупости умно
У пауковој мрежи за један трен
Поетско помазање ноћас се брани
И вером чува рођено гумно
Пао је интрига плен
По живот сам ће доћи харч смрти
Недам му моју Круну љубави
Ни трон песника издаји што гаче
Док моје године воља прти
И хоризонт се размиче плави
На своју звезду не лај дошљаче
У рај се враћају одбегли ко ласте
Пустити нећу преливу самосажаљења
Да се додвори Јудиној лажи
У долини сена смртног човек расте
Чекаћу до жетве и пуног зрења
С полегле траве жељо кажи
Не кусам чорбу што закувао је ђаво
Отпустих стражу треће смене
У очекивању појутарја бела
Одај поруку песме жива јаво
Ако се очи сузом окамене
Ко ниче у недрима из пепела
Из распрслог круга тескобе
Исписи никли по дувару нове умрлице
Пре него роса оде у небо
Иза прага моје собе
У коначишту душе испод таванице
Црни паук песму је вребо
За сусрет мој и Њен у подножју срца
Исти је бол рима овде обитав'о
На раскршћима протекле ноћи
Свикла је душа да песмом грца
Опет сам помен први песми дав'о
Рефрен је преживео: Она ће доћи !
На
овај дан © 29.04.2012.
Славими® Ј. Зеленкапић
ВРЕМЕПЛОВ
/2018/ zelenakap.blogspot.com
