ЦВЕТ НЕ МОЖЕ БИТИ ЗАО

Мили, у спомен

Свaкoга jутра лептирасто пoмириши Твој цвeт

Знај човече: Он нe мoжe бити зao

Пре но увене и однесе га у далеки свет

Нејасни сан... Јa сaм Милин опет мило мирисao 

Смрт ми је украла моју ружу

С годинама дугим копни у гробу 

Кад жена прерано умре мужу 

Мушке сузе што скупљају тескобу 

Треба разумети и његову душу

Обути ципеле оне које он носи

Појести истински исту оскорушу

Засведочиће вам по искуству седокоси

Душом лептира мирис туге кад се шири

Па се сплиће меандрима била

Талас таласа и немир се не мири

Нису посустала од умора крила

Свaкoга jутра лептирасто пoмириши и свој цвeт

Знај песниче: Он нe мoжe бити зao

Пре но увене и однесе га у далеки свет

Нејасни сан... Јa сaм Њен и мoj годинама мирисao 

На данашњи дан © 28.08.2012. Славими® Ј. Зеленкапић

ВРЕМЕПЛОВ /2012-2020/ zelenakap.blogspot.com 

КАД ВРЕМЕ СВЕ РАЗРОЧИ

Благонаклоно гледање није здраво 

Није по вољи за урокљиве очи

А опет једно појање се точи крваво

Са ожиљцима душе траје да сведочи

Гладијатори новог доба с јавом 

Тамане стенице по урушеном зиду

Глас народа ме је издао заборавом

На рушевинама морала место стиду

Не тражи... Истина спознаје може да опржи

Ко изненадна жеравица кад праском скочи

Неко ће рећи мудро је... Руке подеље држи

Избледи разлог брзо кад време све разрочи

Затурили су објаве у метежу туђих

Каним се да се латим старих записа 

По мом забораву имало је и луђих

Нека остану шаптачу иза људских кулиса

Није време глумити глуматање 

На завршном чину у цик вешања

Толике друмове су преорали... Орање

Марково не гази нико... Епска песма то сања

Луд народ гуслара и данас у свашта верује

Виле и вилењаке зове.. Лако га је лаковерног завести

Мрав или цврчак... Ко овде свира а ко танцује

Раја се сама покрсти и сама погази заповести

Заведен јуче данас је мртав... Спава свој сан 

У трауматском стању остао је без свести

У празно конопљу трли трлицом и сије лан 

Празнује и слави ал незна кога повести

Са собом у збегу преко великих вода

Лоше су благовести и пророчки знаци

Вазал вазала за груду соли ће да прода

Небо опет прилике врже... Тешки су облаци 

Бук у пени вришти немоћан разголићеним умом 

Нечасно је украсти име народу на тврђи лажних крила

Преци су претопили олово са крова цркве да куршумом

Бране праг родни... А данас ко га чува усред лудила...

На данашњи дан © 28.08.2012. Славими® Ј. Зеленкапић

ВРЕМЕПЛОВ /2012-2020/ zelenakap.blogspot.com

ЗАВЕТНИ ЗАПИС

Прво певање за Њу и мене*

Опростите раскораку свелом 

На суђају преводнице свете 

Док камени прах расипа илузије

Залазим узгредним трагом вођен 

По истој насобини ума

Поуздано и смело

Очитује се несаница на зиду белом

Препуном графита и палете

Тешких боја… Исказ у време ничије

На новом бунту што је рођен

Пре пунолетства младости и заума

Отпором је овде неко вршио опело

Вредело је трести мисли 

Црним спрејом овако угнилеле 

У корпу сећања пала је и једна пасквила

Мимоилазе се прошли дани 

Попут снова кад се уруше 

И окасне у прво буђење

Зашто су ови камени лептири свисли

Испрани јесењим кишама на разделе 

И заветникчи запис ”Волим те Мила” 

Само њој знан… И њеној рани…

Скривен од траве простакуше

У два срца неостварено хтење…

Три слоја аутлајма и насвођења 

Над разбарушеним касом 

Тамнују дуго у прво повечерје 

Као суђај светости нирване

Мало по мало кошница немира 

Бруји све јаче и јаче

Крупним словима распукла зрења

Још сеју семе не никло ужасом

Залуд би ико сакупљао иверје

Растрло се у хаосу на све стране

Пред стројем мрављим мук рапортира

Да ишчитате запис не трудите тумаче

На данашњи дан © 26.08.2013. Славими® Ј. Зеленкапић

књига “ПСАЛМИ ЗА ЊУ” ВРЕМЕПЛОВ /2013-2020/

zelenakap.blogspot.com

* следе времеплови и објаве још два певања из поеме “Заветни запис”

ПОГЛЕД УМА У БУЦИ КОРОНЕ

Твоје индивидулано царстрво ума је тако големо
Значај велики се распитује за његову меру вишу
Многа питања са усана падају... Још данас смемо
Како узети мали залогај мира пред улују и кишу

Различите су нове спознаје изненада дошле
У круг твог сећања па он набреко скоро пуца
На воду до извора радознале су ноге пошле
Немуштим језиком у даљини разлог слаби муца

Некад су цварство лудог ума имали људи прости
Наузнако посађени у зору магловиту и хладну
Чуј буку када су из даљине незвани дошли гости
Још верујеш у полет.... У твоју слабу молбу јадну

Јеткости нема места на овом сиротом полутару
Твоја питања су чврста и једра за овај час дангуде
Све се угљенисано своди на бившем живом жару
Види да се два глуба под стрехом истински љубе

Низводно поље се буди јеком на давно тоциљање

Умуклог гласа у круг сећања да оно брзо замире
Нико жив поднети неће ове короне погубно стање
Враг је однео шалу под маскем наказе људске вире

Твоје царство ума се распада пред дилемом јогунасто
Свикли су људи на отуђење и даљину свих непријатеља
Да ли си корону презро песниче усамљени побуне ласто
Или си још детињи глас што нељуде љубопитљиво цвеља

Одрасли се чуде свој новој жуљној повици и пошасти
Када ће корона да се смири... Сваки дан расте та дилема
На сиротом полутару јека... За очи да прогледају помасти
Нема... Неће је бити... Погледи неми упрти су горе према

Твом спасу са неба или низводног поља што се буди јеком
Ини ће профитирати индивидуално да мед поберу на муци
Очекуј твој мучни крај поето под овом тужном смреком
Што ти се спасом чини и скреће ума поглед у људској буци

© 24.08.2020. Славими® Ј. Зеленкапић
књига: ЛЕЛУЈАЊЕ ТРСКЕ zelenakap.blogspot.com

ШУМАРИЧКА КЛУПА

Мили, с љубављу

Мноштво ставова и мишљења опседају јединога
Мили погледи некуда дуго путују тако усамљени
Ка блиском узвишењу свислом... До људског лога
Данас у невреме упућени су Ној тој врсној жени

Да ли је могуће разликовати ставове и мишљење 
Разум не разабира у јурто опседнуто Њеним ликом
Вечна љубав притисла смрт ко јутро упорно бдење
Мучно је усамљеном растати се са Њеном сликом

Ко усуд свуда га прати... Израсла сен из давног сећања
Беочуг издржати неће... Јесу ли јаке љубави карике
Мишљење у многе одјеке данас у невреме тек одзвања
Удвајају се придошле уместо једне у древне Њене слике

Врсна се жена врсноћом памти... И када смрт наступи

Не да се забораву... Џаба нису мили погледи и дика 
Срце траје дуже... Није урезано Њено име на клупи
Усамњени бдије данима овде и чека Њу... Сапатника 

Мори дилема... Хоће ли ускоро доћи да буду тако скупа
Заљубљени на Шумаричкој клупи... Као у оно младо доба
Узбуђење расте у невреме... Магла обавија... Срце лупа
Икушење усамљеника... Како се отарасити смрти и коба

Да каже ту бол и љубав вечну песма није у свемоћи
Издиугнуте мисли изнад косе и виса... Поглед скучен
Врзма се умом само једно питање... Хоће ли Она доћи
Усамљеник бдије и верно чека стпљењу и нади учен

Корона има погубне циклусе успона и пада... Тако се вели
Лажна струка утеху не даје у невреме... Шта ће бити на крају
На рајским далеким пољима ко ће Њој данас љубав да дели
Остаје празнина у уму и души... Чекања и бдења не малаксају

Ⓒ 20.08.2020. СлавимиⓇ J. Зеленкапић

књига: ЛЕЛУЈАЊЕ ТРСКЕ  zelenakap@gmail.com

ПРЕВАРЕ КУМИРА

Грешни кумир култног духа

По увелом кругу збира паучину

Потоњи се грози глувог слуха

Слик преваре истодобни мину 

Ревно поимање злодух следи 

Свитку древном машта прети

Из запећка јаве слика бледи

Испод прага слути кам уклети

Траг одласка кућу муке закључава

Искра плахе ватре кликтај буди

Под уценом у откупу стоји глава

Суд неправде опет правди суди

Са прозебом ноћи пале мртве птице

Вектор приче скраћен трули невесели

Кружи писак задрт муком посебице

Два су ока тамом духа преотели

Кратко слетом невид умље гута

На превари задњи уздах чами

Крај отока збиље неслобода плута

Увире бола удављеници љубе сами

Записе књиге мраморења и полутаре

На пресвлаци ума опрост чува

Глагол судњи тишти дар преваре

По ивици жуљне срме траје игра глува

Гњати старе сливом белим речи јуре

Касалице до набоја вишњег зида

Вакат дана прескок срочи у котуре

Пре урока одбол сувог кашља рида 

Мртву маглу неблуд ума дуго носи

Просеве поучења ништарије ине трпе

Савест треском разваљују сви пркоси

Поткупљују мит несклада и зазоре крпе

Прошлост трулим концем… Себе саму

Обноћ пара… Дроње висе на све стране

Сузо мученице мртвом виду скини скраму

У ресама леске… Тражим зоре оплакане…

На овај дан © 07.08.2013. Славими® Ј. Зеленкапић

ВРЕМЕПЛОВ /2013-2020/ zelenakap.blogspot.com

ВАРИОЛЕ ГРЕХА

Упитници песму сколише а не глаголи голи

Осећам душу хоће да се опет разболи

Нико да именице сиротице пуке осоколи

А заменице узгреднице ко ће тек да воли

Не тражите од речица рогове док су се боли

Збуњује ме и ова рима зачин што све досоли

Једино разумем сузу из ока кад додоли

Ако не умем рећи где су свеци и свети апостоли

Придеви смоквино лишће слаба утеха моли

Опет је ту дрво познања и стари рајски расколи

Замрла музика неба... Ућутали се Божји престоли

Човечији језик је понављач лажи у људској школи

Да Ева Адаму у чашу греха грешни налев не доли

Јабуке раздора неби било и забрањено да се воли

Ђаконије на трпези нуди нечастиви... На изволи

Пре пута вере сујеверје... За пут среће воду проли

Херувимска стража на капији раја нису ђавли

Тајну лозинку неће рећи тројанској патроли

Изван града на Костурници људи су крст поболи

Уместо дрвета добра засадили дрво зла... Руља раколи

Тороче тако кокош јаје кад снесе... Никако да утоли

Безбожни народ... Крастав од греха ко у вариоли

И кад су римско копље у часу смрти у ребро му заболи

Не разуме лажни знак самилости крст Он им дозволи 

Упитници песму сколише а не глаголи голи 

Осећам душу хоће да се опет разболи

Нико да именице сиротице пуке осоколи

А заменице узгреднице ко ће тек да воли...

Не овај дан © 04.08.2012. Славими® Ј. Зеленкапић

ВРЕМЕПЛОВ /20121-2020/ zelenakap.blogspot.com