среда, 16. август 2017.

МАЉЕВИ ДУШЕ ТУКУ

Поља жудње попци су преорали 
Дубоки порив свија налев вере
Далеким пругама неба у луку 
Земљом лута изгубљен мрав мали 
Крваве мрље може ли да спере 
Јесења киша... Маљеви душе туку

Не одустајем залудна ноћи
Разбити твоје црне паучине
Сећања расту из часа у час
Пукле су зенице мале у слепоћи
И задњи траг бестрагом гине
Запад смрти Мила односи и нас

У лудој заглушној буци велеграда
Не сналазим се... Болујем моју тишину
Варљиво време нову превару слути
Са дрвета живота безгласјем лист пада
Песниче брате моју Милу и твоју Емину
Призови новом песмом... Можда ће чути

Рефрен новога зова и ехо умирући
Звезда Даница је убледела пре зоре
Последњи дозив магновења и тишине
- Време је Мила да се вратиш кући
Преклињем те... Усне молитву зборе
О зашто небо ћути... Глас чекам са висине

Ратоборни цврчци су заспали
Само се Твоја сенка лелуја
Ходницима мојих успомена
Опет се луча наде у раздање пали
Ко Мојсијева купина гори из нечуја
Бозман је моја гора Синај и цена

У крвотоку је љубав... Струје вене
- Срце чека да се Мила врати
Изнад гроба бдије завет Свети 
Без борбе заробљеник смрти Њене
Не предаје се... Неће је потписати
Уклесане речи Бог ће разумети...

На овај дан © 16. 08.2012. Славими® Ј. Зеленкапић
ВРЕМЕПЛОВ /2017/ zelenakap.blogspot.com

уторак, 15. август 2017.

НЕДОВРШЕНО ПИСМО

Две зоре нису заједно свануле

Две сузе напоредо су кануле
Низ образе за твоју љубав Мила
Две зоре нису заједно свануле 
Само се моја туга росом разлила...

И сада нема сунца да је испије
Ни босих ногу да росну траву отресу
Згужвано писмо на пољу хартије
Коме писати опроштај... На коју адресу...

У сваком располућеном ретку је одговор бола
Згужвано срце са сузама... Остала је мрља плава...
Нову посланицу Теби писале су руке апостола
Душа је остала нема... Зашто твоје срце у гробу спава...

И нова листања чека... У време скорог Божјег пролећа
Кад по Бозману студен попусти... Гробови меко ојуже
Пре него се зачне нова бора и проклија реч мислећа
Твоје ће скрштене руке чекати моје да се Теби пруже

Да изађемо из наше тескобе... За Васкрснуће...
Са даром суза ево Мила пружам ти обе
Да Те изведу из црног села и поведу у свануће
Ти Роде изађи из гроба.... А ја ћу из ове собе

Бестидно време недам да ми успомене краде
У рајскјо свето Мила још загазили нисмо
Докле ће пијавице да сишу крв последње наде
Немам снаге довршити недовршено писмо...

Ни стиха нема... Од занемелих речи... Песме 
Мила... Мрље са маргина ако разум не разуме
Мој живот у твојој смрти јутрос умрети не сме
Знај... Сузама песник Ти написати песму уме...

Две сузе напоредо су кануле 
Низ образе за твоју љубав Мила
Две зоре заједно нису свануле
Само се моја туга росом разлила...

На овај дан © 15.08.2012. Славими® Ј. Зеленкапић
ВРЕМЕПОЛВ /2017/ zelenakap.blogspot.com

понедељак, 07. август 2017.

БЕЗГЛАСНИ УПИТНИЦИ

По истом трагу ума 
Налеви чежње скачу 
Нерођено сунце јутра 
Клупча успомене
Неразлучива је прашума
Однела дан на обремачу
Ко ће донети сутра
Остатак тајне и мене

Права страна света 
У сен се загубила 
Повод надводи усеке 
Пресеком куба туге кубуре
У вртлогу се врти планета
Свемирска чигра бунила
Мостове призива далеке
Дозреле године пре матуре

Невешто слути приземљење 
Криви полутар јужни 
Никло је самоникло биље 
По вртачама доброте
Затворен круг црно хтење
На зиду смрти трагови дужни
Прегорели димљиво чкиље
Фитиљи запис да оваплоте

Пастирска тишина мук своди
Нагоном збраја стадо мисли 
И мемла гута наборе очне 
У зеницама плаветнила
Реч чека сузу да се згоди
На раскршћу живота свисли
С прекором стазе крволочне
Ноћи поскубоше истини крила

Покрстише насиљем наду 
Некршетном није до вере 
Песме удаве у пенушавом валу 
Узалуд су јутро сниле
Под прозор појци певају серенаду
За бурдељ срама Хетере
У процеп части палу
На вршном рогу тророге виле

По истом трагу ума 
Права страна света
Невешто слути приземљење 
Пастирска тишина мук своди
Ништа не бива из вакума
Дах стрши празнина клета
Храмско увођење у Ваведење
Кад Богородица чиста Христа роди

Покрстише насиљем наду 
Глиб туробног дана 
Газе векови и ноге босе
Кад ће сопству да се врати
Заблудели народ предан јаду
У безнађу спао до најнижих грана
Ако безгласни упитници све покосе
Време је трагу трагом умирати...

На овај дан © 07.08.2012. Славими® Ј. Зеленкапић
ВРЕМЕПЛОВ /2017/ zelenakap.blogspot.com

среда, 02. август 2017.

ДА ПОЗНА ГЛУВО ДОБА

1.      
Лајемо ноћима у празно 
Везани на ланцу љигави лајавци
Трајемо ко вилењаци предуго 
У истој преварној бајци
Дајемо сновиђењем узгредну љубав 
Вечито дужни сиротој мајци
Кајемо се о блгдану ретко 
У чистој молитвеној кајанци
Мајемо се у касу освете 
Где касају издајнички вранци
Бајемо сујеверја по угљевљу 
А закључани нам среће катанци
Стајемо на туђи траг сугреба
У блату ко подерани опанци
Додајемо зеленашку камату 
На камату... Бивши одрпанци
Осатајемо у беди насамарени 
Лаковерни стари незнанци
2.  
Странци смо у животу 
Одаво једно другом
Ранци пртени жуљају нам плећа
Отежала... Изанђали поругом
Гараганци дошљаци
Недужно село заразили кугом
Данци не живљени чаме муком
Плаћени сиротом тугом
Кланци окомити се стреше на нас
Развођем љутим и раздругом
Бојанци за децу дерани украли боје
Из спектра у болу дугом
Лилипутанци штитоноше гамижу
Ко мрави опчињени кругом
Ланци робовања у мемли рђају
Старе негве и букагије са плугом
Лајемо и пред зору у хајци потере
Ко гоничи у лавежу другом
3. 
Трајемо завађена браћо
Од памтивека за подсмех поругом
Дајемо у костретној врећи ушур
Помељару смрти и косцу кугом
Кајемо грехе посрнулих срца ретко
На одру узгредном тугом
Мајемо умом тешке речи
Бачене у лице и зависти раздругом
Бајемо кишу додолску
Проласком испод свода... Звани дугом
Стајемо на ивицу живота
Не оивичени срећном ауром и кругом
Додајемо бреме на бреме а не семе
У бразде избраздане плугом
Остајемо робови на галијама живота
У смрти вечно оковани незнанци
Одрпанци... Лутају нашим беспућем
Прокужени на острву пустом странци
4. 
Опанци штавни се распали на киши
Почели да труле бисаге пртени ранци
Катанци зарђали пустош чувају 
Затворену тајну тајанствени гараганци
Вранци подивљали пустоше поља и небо 
Сплетено вилинско коло ко кулук и данци
Кајанци није време у невреме 
У пролому прете кланци
Мајци за празник ружа није дата
Дечијом руком бојена у бојанци
Бајци нека се леп крај слути 
Победиће мали Лилипутанци
Лајавци ћелије поноћ буде језом 
Да позна глуво доба кад су спали ланци

 На овај дан ©  02.08. 2012. Славими® Ј. Зеленкапић
ВРЕМЕПЛОВ /2017/  zelenakap.blogspot.com