недеља, 27. август 2017.

К МЕНИ У ПРИЗИВ ЖИВОТА

Отежали капци за кратко су пали и душа тренула
Поновила се иста слика враћена јасно у снове
Записом ума... Нас двоје два цвета одавно свенула
Сад будне очи жудно желе да се иста одазове

Уз брдо гуран камен правде... Злурад је бол
Изнова се отисне на дно у подножје проклетства
Опет му злочести суде... Врх је само антипол
Наопачке заглављен белег доспео пре пунолетства

У собу моје душе... Шпијунке нема мале
Залуд су неки лупали на отворена врата
Муке и стрепње зелене се од суза... Олистале
На длану истине... Увек сам готов за дочек брата

Не молим тешиоце... Не жудим њихово послање
Једва разумевам себе... Треба ми тишина
Нека речи ћуте... Не продаје се душа као имање
Један зрак вере што је дира биће ми месечина

Самоћа досадила... Јатаке душа нема... Ово змијање 
Вуче у процеп... А ја бих само да сам покоран вољи
Утопија нестварних мисли и неочекивано клијање
Тегобе живота да преокрене изнад груда ако измигољи

Звона илузија не звоне само на мом звонику
Ум свезује свој конопце у чвор а срце их кида
Заточење недри песме ... Доделили су га заточенику
Ко нема себе није свој... Хоће ли ико имати имало стида

Свакога дана тражим мелеме и зрно исцељења
Да ублаже ми ране и зачну нуклеус наде
Време је да се поноси погну... Опет ме соколе хтења
Очовечене мисли... Чекају лица песме да се омладе

У смирају живота док очи ове крваво сузе
И молитве се гласно до свода неба узносе
Не дајте часни да лакоми поберу аплаузе
Богати да ликују у свету неправде а просјаци просе

Неко ће незнано положити венац на гробу лажи
Још за живота сам себи по знаној заблуди
Ако останем без спомена истино ти се одважи
Да пронесеш ми име... Суд вечности нека суди

У пепелу се зачела запретана искра слободе
Љубав не трпи забране... Још мање смртне цензуре
Долазим Вољена у име Бога да те усвојим Роде
К мени у призив живота... Доста сам доносио божуре

Хумка је постала тесна за сва уздарја положена
Чекају недра и срце жарко... Живи дар молим
Прекини линију чежње преломном тачком трена
За нови ток... Ко што те волех да те опет волим...

На овај дан © 27.08.2012. Славими® Ј. Зеленкапић
ВРЕМЕПЛОВ /2017/ zelenakap.blogspot.com

среда, 23. август 2017.

ИЛИ! ИЛИ! ЛАМА САВАХТАНИ?

Тако сам с пролећа чекао ласту
У гнездо да се врати чилу и лепршаву
А онда се од бола само стресем
Отрежњен гробом на речи пазим
-Шта сам јој дао и шта је остало у мени...

Прeд пoнoћ чeжњe опет нaрaсту
Кo сeнкe кaд сe издужe у јаву
Умoрaн и у сaн Mилу пoнeсeм 
Сa jутрoм буђeњa je не нaлaзим
Изрони само први сусрет у успомени

Има ли нечег изван и преко снова
Зар само чежње да ме преостале салећу
И сенке из присенка уходе тајно
Умори изморе душу до саме сржи
Па она на узглављу безгласно јеца

У сновита привиђања гробља и гробова
Ноћ је украла Сунце ко лампу ону већу
Ја мојим фењером тражим Милу истином осећајно
И палим фитиљ вере а смрт ми прсте пржи
-Толико година Мајку нису видела деца...

Прошла ноћ није ми мила а ни дан не обећава
Мост запитаности пропет у понор пада
У таласе времена што године утопљене носе
Има ли смисла у бесмислу...? Вечно питање 
-Боже мој! Боже мој! Зашто си ме оставио...?

Клацкалица се урушила од илузија и јава
Прва обала реке живота другој се још нада
Милости где си...? Како да те руке испросе
Само најмању зеру и једно без суза свитање
Да се Мила нама врати... Зборим и зборићу тијо

Тако сам с пролећа чекао ласту
У гнездо да се врати чилу и лепршаву
А онда се од бола само стресем
Отрежњен гробом на речи пазим
-Шта сам јој дао и шта је остало у мени...

Прeд пoнoћ чeжњe опет нaрaсту
Кo сeнкe кaд сe издужe у јаву
Умoрaн и у сaн Mилу пoнeсeм 
Сa jутрoм буђeњa je не нaлaзим
Изрони само први сусрет у успомени...
_________________
* А око деветог сата повика Исус гласно говорећи: 
Или! Или! Лама савахтани? 
То јест: Боже мој! Боже мој! Зашто си ме оставио?
Јеванђеље по Матеју 27, 46.
На овај дан © 23.08.2012. Славими® Ј. Зеленкапић
ВРЕМЕПЛОВ /2017/ zelenakap.blogspot.com

петак, 18. август 2017.

НА ИСТОМ ПРАГУ НАДАЊА

Ватраљ с врха неба
Џара остатке душе
Дар плеснивог хлеба
Деле у забитима тмуше

Уморни попци гласове мукле
У црвеном бунилу
Мисли сањара се развукле
Жедне истине слазе појилу

Газе утваре ноћне језом
Ко гладна година
Тоциљају доушнике резом
Мастило модрих првина

Окрајке вилинског кола
По путевима трајања
Из засека дебла смола
Цури нечујем ко кајања

Траје бекство у круг
Разроване памети
Ненаплативи дуг
Пристигао је у освети

По удолини подсвести
Јека ломи душник дангубе
У виру душе мука се мрести
Прошаром по лазовима губе

Прорадио је чир
Из ране секирације
Лута нарасли немир
Порука земље ничије

Раширила је најаву муке
Укорубио се зов трубни
Урезан насилно траг бруке
Замрсио је прелив рубни

Тролисну даљ
Загледану у јуче
Дотуче бездушни маљ
Човека прегазе ко куче

Губи се смисао
У дугом прозеву мртвих вилица
И ником није жао
Расутог перја птица

Обрнут редослед времена
Заводи пијавице ума у неразуму
Сатрулог семена
Ко ће препознати глуму

Сутра је било јуче
Јуче је умрло на истом прагу надања
Речи осуђене да кулуче
У гробу браздају јадања

Без презента
Будући рок нема васкрсну клицу
Оркестар попаца цвили… Без суплента
Потписали су издају и убили правду светицу

На овај дан  © 18.08.2013. Славими® Ј. Зеленкапић
ВРЕМЕПЛОВ /2017/  zelenakap.blogspot.com

четвртак, 17. август 2017.

ТАЈНА ГРОБНЕ БРЕЗЕ

Временски ток за прах неслободе свето
Духа онемелог посолила је збиља
Белину камена клеше грубо длето
На расеку калема нада клицу тоциља

Дангубом исту назеб завет не тражи
По доксату муње песник расипа катрене
Милолико треперење отима свраб ражи
Поочиму гнезди јабучице и очи снене

Сунце сребрити неће пределе плавети
Копљастим стрелама да теку росе злата
Витки лукови крију сузом у мојој сети
Тајну гробне брезе… Попрскан траг блата

Уместо ћилибара… Граје крештаве сварке
Разлучује се поспано поље од свог даха
На низбрдици живота успоравам кораке
А све дубље клизим крају… Киша плаха

Пада сву боговетну ноћ и спира дуге сате
У муљ живота да једном све илом затињи
Неверни снови и ви сте стигли да продате
Последњи трошак наде другој светињи

У коју моја душа призвана неће да зађе
Тесан је свод тамни за вечне идеале поете
Одавно је велико дете низ реку папирне лађе
Пустило да плове… Ако заискри траг комете

У даху брезе тражите трагове давне верних рима
И неко предалеко уточиште за исписнике
Свице… Родила се искром Вољена у очима
Мојим… Капија Ориона чека земаљске путнике…

На овај дан  © 16.08.2013. Славими® Ј. Зеленкапић
књига "ПСАЛМИ ЗА ЊУ" Мили, у спомен
ВРЕМЕПЛОВ /2017/  zelenakap.blogspot.com

среда, 16. август 2017.

МАЉЕВИ ДУШЕ ТУКУ

Поља жудње попци су преорали 
Дубоки порив свија налев вере
Далеким пругама неба у луку 
Земљом лута изгубљен мрав мали 
Крваве мрље може ли да спере 
Јесења киша... Маљеви душе туку

Не одустајем залудна ноћи
Разбити твоје црне паучине
Сећања расту из часа у час
Пукле су зенице мале у слепоћи
И задњи траг бестрагом гине
Запад смрти Мила односи и нас

У лудој заглушној буци велеграда
Не сналазим се... Болујем моју тишину
Варљиво време нову превару слути
Са дрвета живота безгласјем лист пада
Песниче брате моју Милу и твоју Емину
Призови новом песмом... Можда ће чути

Рефрен новога зова и ехо умирући
Звезда Даница је убледела пре зоре
Последњи дозив магновења и тишине
- Време је Мила да се вратиш кући
Преклињем те... Усне молитву зборе
О зашто небо ћути... Глас чекам са висине

Ратоборни цврчци су заспали
Само се Твоја сенка лелуја
Ходницима мојих успомена
Опет се луча наде у раздање пали
Ко Мојсијева купина гори из нечуја
Бозман је моја гора Синај и цена

У крвотоку је љубав... Струје вене
- Срце чека да се Мила врати
Изнад гроба бдије завет Свети 
Без борбе заробљеник смрти Њене
Не предаје се... Неће је потписати
Уклесане речи Бог ће разумети...

На овај дан © 16. 08.2012. Славими® Ј. Зеленкапић
ВРЕМЕПЛОВ /2017/ zelenakap.blogspot.com

уторак, 15. август 2017.

НЕДОВРШЕНО ПИСМО

Две зоре нису заједно свануле

Две сузе напоредо су кануле
Низ образе за твоју љубав Мила
Две зоре нису заједно свануле 
Само се моја туга росом разлила...

И сада нема сунца да је испије
Ни босих ногу да росну траву отресу
Згужвано писмо на пољу хартије
Коме писати опроштај... На коју адресу...

У сваком располућеном ретку је одговор бола
Згужвано срце са сузама... Остала је мрља плава...
Нову посланицу Теби писале су руке апостола
Душа је остала нема... Зашто твоје срце у гробу спава...

И нова листања чека... У време скорог Божјег пролећа
Кад по Бозману студен попусти... Гробови меко ојуже
Пре него се зачне нова бора и проклија реч мислећа
Твоје ће скрштене руке чекати моје да се Теби пруже

Да изађемо из наше тескобе... За Васкрснуће...
Са даром суза ево Мила пружам ти обе
Да Те изведу из црног села и поведу у свануће
Ти Роде изађи из гроба.... А ја ћу из ове собе

Бестидно време недам да ми успомене краде
У рајскјо свето Мила још загазили нисмо
Докле ће пијавице да сишу крв последње наде
Немам снаге довршити недовршено писмо...

Ни стиха нема... Од занемелих речи... Песме 
Мила... Мрље са маргина ако разум не разуме
Мој живот у твојој смрти јутрос умрети не сме
Знај... Сузама песник Ти написати песму уме...

Две сузе напоредо су кануле 
Низ образе за твоју љубав Мила
Две зоре заједно нису свануле
Само се моја туга росом разлила...

На овај дан © 15.08.2012. Славими® Ј. Зеленкапић
ВРЕМЕПОЛВ /2017/ zelenakap.blogspot.com

понедељак, 07. август 2017.

БЕЗГЛАСНИ УПИТНИЦИ

По истом трагу ума 
Налеви чежње скачу 
Нерођено сунце јутра 
Клупча успомене
Неразлучива је прашума
Однела дан на обремачу
Ко ће донети сутра
Остатак тајне и мене

Права страна света 
У сен се загубила 
Повод надводи усеке 
Пресеком куба туге кубуре
У вртлогу се врти планета
Свемирска чигра бунила
Мостове призива далеке
Дозреле године пре матуре

Невешто слути приземљење 
Криви полутар јужни 
Никло је самоникло биље 
По вртачама доброте
Затворен круг црно хтење
На зиду смрти трагови дужни
Прегорели димљиво чкиље
Фитиљи запис да оваплоте

Пастирска тишина мук своди
Нагоном збраја стадо мисли 
И мемла гута наборе очне 
У зеницама плаветнила
Реч чека сузу да се згоди
На раскршћу живота свисли
С прекором стазе крволочне
Ноћи поскубоше истини крила

Покрстише насиљем наду 
Некршетном није до вере 
Песме удаве у пенушавом валу 
Узалуд су јутро сниле
Под прозор појци певају серенаду
За бурдељ срама Хетере
У процеп части палу
На вршном рогу тророге виле

По истом трагу ума 
Права страна света
Невешто слути приземљење 
Пастирска тишина мук своди
Ништа не бива из вакума
Дах стрши празнина клета
Храмско увођење у Ваведење
Кад Богородица чиста Христа роди

Покрстише насиљем наду 
Глиб туробног дана 
Газе векови и ноге босе
Кад ће сопству да се врати
Заблудели народ предан јаду
У безнађу спао до најнижих грана
Ако безгласни упитници све покосе
Време је трагу трагом умирати...

На овај дан © 07.08.2012. Славими® Ј. Зеленкапић
ВРЕМЕПЛОВ /2017/ zelenakap.blogspot.com

среда, 02. август 2017.

ДА ПОЗНА ГЛУВО ДОБА

1.      
Лајемо ноћима у празно 
Везани на ланцу љигави лајавци
Трајемо ко вилењаци предуго 
У истој преварној бајци
Дајемо сновиђењем узгредну љубав 
Вечито дужни сиротој мајци
Кајемо се о блгдану ретко 
У чистој молитвеној кајанци
Мајемо се у касу освете 
Где касају издајнички вранци
Бајемо сујеверја по угљевљу 
А закључани нам среће катанци
Стајемо на туђи траг сугреба
У блату ко подерани опанци
Додајемо зеленашку камату 
На камату... Бивши одрпанци
Осатајемо у беди насамарени 
Лаковерни стари незнанци
2.  
Странци смо у животу 
Одаво једно другом
Ранци пртени жуљају нам плећа
Отежала... Изанђали поругом
Гараганци дошљаци
Недужно село заразили кугом
Данци не живљени чаме муком
Плаћени сиротом тугом
Кланци окомити се стреше на нас
Развођем љутим и раздругом
Бојанци за децу дерани украли боје
Из спектра у болу дугом
Лилипутанци штитоноше гамижу
Ко мрави опчињени кругом
Ланци робовања у мемли рђају
Старе негве и букагије са плугом
Лајемо и пред зору у хајци потере
Ко гоничи у лавежу другом
3. 
Трајемо завађена браћо
Од памтивека за подсмех поругом
Дајемо у костретној врећи ушур
Помељару смрти и косцу кугом
Кајемо грехе посрнулих срца ретко
На одру узгредном тугом
Мајемо умом тешке речи
Бачене у лице и зависти раздругом
Бајемо кишу додолску
Проласком испод свода... Звани дугом
Стајемо на ивицу живота
Не оивичени срећном ауром и кругом
Додајемо бреме на бреме а не семе
У бразде избраздане плугом
Остајемо робови на галијама живота
У смрти вечно оковани незнанци
Одрпанци... Лутају нашим беспућем
Прокужени на острву пустом странци
4. 
Опанци штавни се распали на киши
Почели да труле бисаге пртени ранци
Катанци зарђали пустош чувају 
Затворену тајну тајанствени гараганци
Вранци подивљали пустоше поља и небо 
Сплетено вилинско коло ко кулук и данци
Кајанци није време у невреме 
У пролому прете кланци
Мајци за празник ружа није дата
Дечијом руком бојена у бојанци
Бајци нека се леп крај слути 
Победиће мали Лилипутанци
Лајавци ћелије поноћ буде језом 
Да позна глуво доба кад су спали ланци

 На овај дан ©  02.08. 2012. Славими® Ј. Зеленкапић
ВРЕМЕПЛОВ /2017/  zelenakap.blogspot.com