петак, 28. октобар 2016.

ИЗГНАНИК


У успоменама развејаним пољима наде и заборава
Чега се сећати увек а шта избрисати што пре из врела
Толико трагова мојих у исписима књига остаће да спава
Све има рок и време... Изникла истина брзо је сазрела

Некада сам почео овде... Данас завршавам свој век
Између је не написана историја. Ток радног живота
Није се шепурио... Неда се зелени струк ко кукурек
Плетиво је остало плетено у разна доба да се мота

Коме сам поклонио толике године живота и рада
Да данас тај терет у болу носе моја уморна плећа
Изостале су многе части и одступница ми тешко пада
Не стоји више усправно испражњена убога врећа

Украли су моје семе за своје запарложене њиве
Кукољ се није дао почупати а давно му је било време
У мом воћњаку чекају јесен своју многе јабуке црвљиве
Нових калема нема у крчевини да се прикалеме

Лицемерима је залуд поруку заветну остављати
Бестидно ће газити достојанство за своју самообману
Самониклог није спознао нико испод толике папрати
Сами међу собом кад без мога благородства остану

Истребиће се ко пужеви голаћи на расколу после кише
Мени ће бити жао скучености њихових злобних видика
Устајала бара тешке жабокречине заудара и буђ мирише
Рогови у врећи не могу да се сложе свако је сам клика

За себе и своју вајду... Ситничавог духа пуног похлепе
Није ми било лако у тој мемли и тровачници смрада
Због вере су ме гонили и судили а сада хоће да расцепе
На оно јуче и моје сутра... Узалуд страдалник иде да страда

На пут свикнуте одлазе ноге и не утешна душа
Можда је неко светло слободе тамо што ме нејасно мами
Послушник и полтрон ничији нисам био то ме ни сада не куша
Одиграћу до краја своју улогу и задњи чин у драми

Са опроштајем сваком и свему... Пре него завеса падне
Нећу леђима да затворим и срамом бар моја врата
Покупићу све чауре и испаљене метке пакости из собе радне
Остављам сав плен тровачима, лешинарима и псима рата

Песник се једино песмом брани и њој поверава
Из ње да утекне неће моћи нико пред судом времена
И кад никога не буде било више и када нас прекрије трава
Остаће ови стихови запис последњег дана и опомена

Увек ће неко почињати а неко завршавати свој век
Смена је неминовност као што се смењују ноћ и дан
Неко је био изрод и остао а ретко ко је записан ко човек
У летопису овом моје друге куће из које сам изагнан

28.10.2011. ©лавими® Ј. Зеленкапић
ВРЕМЕПЛОВ /2016/ zelenakap.blogspot.com

четвртак, 27. октобар 2016.

ГДЕ СУ ТА ОДШКРИНУТА ВРАТА

1.      
Завоји су прешли пут немира
По истој спирали
На седмом краку преврата
Падежи коче основу додира
Дуго се утркујемо на животној магистрали
Где су та одшкринута врата

Како одвезати чвор дангубе
У име чега призив и клик истине
Последњи рачун живота како се своди
Авети људске одасвуд кезе зубе
Мрак спрема освету у оку буљине
Слутим недаћу... Неће да нас разгоди

Испосници нису узнели знак крста
Опростну годину ко ће дочекати
Две бубамаре следбенице
Никако да се домогну врха прста
На смртној вертикали искра пати
Чудну загонетку скрива ти мрачно лице

Докле ће дан кружно да ротира
У смеру казаљке древног сата
Племенита суштина је исцурела
На лакоумном језику у бездан увира
Пародија живота је распродата
Окајницо не питај се о да ли је смела

Дубина испод покорице неће у еоне
Творити превласт да се векови разлуче
Над крастом траје опело слову
У глибу историје истина кад потоне
Сумрак измаглице блудне паучине навуче
Зли језици су досолили отров по отрову

2.      
Мрзеница се родила за невољу оца
Несрећник је узалуд чекао сина
Док су кумири опсeдали прагове
И чавка се клатила на врху коца
Овде се не воле исто првенац и првина
Ко да наследи гусле јаворове

Брдило разбоја да се не расрди
Реч лелека прешла је преко зида
У тмасту залеђину ладолежа  
Батал шићар самоуверено тврди
Ујдурмама вешто барата гњида
Неће нас за дуго држати земљина тежа

Ту за петама су нам Окајницо гоничи и потере
На издисају је гасарче што чкиљи
Ко искон не сретне у своје време
О вакту неће примити уздарје вере
Гушчије перо нико више не шиљи
Да узоре трагове записа за семе

Бестраг је оплодио све наше устопице
Ко ће духовне поднебесне просторе
Штуцају ове речи јогуне
Нису сневале повратак као птице
Освојио нас је коров љубоморе
Није се родио вођа сељачке буне

Колумниста се одриче колумне  
Заставе су на пола копља од жалости    
Рачун је негативан... Збир се равна с булом
Проветравање ума с назебом за умне
У завежљаје пртимо предачке кости
Некролог у болу срочен шепа са штулом

© 27.10.2016. Славими® Ј. Зеленкапић
књига: ДВОСЕКЛИ РЕЗ /2016/
zelenakap.blogspot.com

понедељак, 24. октобар 2016.

ЉУБАВ ЋЕ СВЕ ДА НАДЖИВИ

Престајем животе
Расписе слати
Нећу се лишити доброте
Остављам Господу да им врати

Има ли ико од рода пречи
Стожерна нада јавља болном уму
Ко не разуме ове речи
Збираће плесни по кадмијуму

И ако тугу туга не разблажи
Ја чувам заповести на ђердану
Срце нека истином верно стражи
Разборите речи умеју да гану

Нека се на граничнику мука
Јесење мемле тијано разилазе
Док се у чељустима вука
Дробе све ваше омразе

Ко стриже вуну ужеглу од сиге
Уз шкрипу тупих маказа
Дочекује га јава у колотрагу таљиге
На истом путу ниче и семе разлаза

Гласно нека се растаче и моје тиховање
У безгласје вашом сујетом запрушено
Не замерите мојим речима посртање
Разделница да не дочекује време остављено

И на дно бездана
Сићи ће крстоносна слова
У муљу оплаканих дана
За одјек разума пре покрова

Не ваја се статуа песника од глине
Да вам показује у бронзи лице посивело
У веку што ће доћи зеленом долином маховине
Док прилегле магле прамињају бело
  
Не стигли у бронзано доба
Они који невиног окриве
Оскрнавили сте светост гроба
Бог зна ваше злочесте пориве

Под срамотом лажно опањкани с муком живи
Докле ништавила да тумарају
И куда то прокрстише нечастиви
Суд ће вам судити на крају

Јетко јеца обноћ уплакана
Иза старог мамурлука насади су криви
Призив молим за опроштај дана
Моја љубав све ће да надживи…

© 23.10.2012. Славими® Ј. Зеленкапић
ВРЕМЕПЛОВ  zelenakap.blogspot.com

субота, 15. октобар 2016.

УОЧИ ПРАЗНИКА УПОКОЈЕЊА


Незнаном песнику

Знаш истину са којом се нећеш измирити
И све полуистине су ти знане као мора
Лажи су просуте одавно ко лишће јесење
Нека их кошава носи у истом кошу северу
Незнани или те има или те занавек неће бити
Димне завесе ја презирем и лажне магле збора
Назови песничког братства збраног на бдење
Уочи празника упокојења… Сваку неверу

Опомињем јасном песмом и гласом збиље
Не играјте се лупешких игара у колу подвала
Поезија је узвишени валцер чедне душе и ноте
Великог срца на клавиру живота у кључу вере
На сваком пољу не расте и не цвета горобиље
Мирисних дражи… Домете високих идеала
Изван свемирских тајни не досежу многи лепоте
Кад себе саме и поезију самозвани олако изневере

Још стоји гесло “Ватру у песму ил песму у ватру”
Мудрога ума заветне речи свим песницима и овог века
У трње баците ваша пера ко што су негда бацали копља
Велико је питање… “Шта ћеш чинити кад Јордан устане…”*
У древној књизи је записано… Узалуд понављаш мантру
Мислиш да си превеслао једим веслом и да те обала чека
Дичиш се да си на житном пољу зденуо у крстине снопља
Шуљавог жита с уродицом… Верујеш да ти је писање без мане

“Кад си трчао с пешацима па те уморише
Како ћеш се утркивати с коњаницима
И кад ти је тако у земљи мирној у коју се уздаш…”
Шта тражиш у земљи меда и млека преко реке
У време силних поплава у муљу после кише
Удавиће се све твоје строфе или у вртлозима дима
Нестати у вихору… Зашто се губитнички тркаш
На хиподрому туђем… Знај и обале су далеке

А тебе матица с пеном низводно погубно носи
Незнани увир у смртном кланцу чека да те зграби
Твој вапај дављенички у хуку спасиоци неће чути
Пресудио си сам себи загазивши у воду осионо
Тако то бива грешни кад ни сам незнаш ко си
И кад си хтео бити што ниси… Како се пилеж ваби
Не слутиш залет кобца… Истурио си кљун жути
Изван сигурних крила… Твоје је пепелиште монотоно

Иза песама без жара и пепео је тињав и сиви у кући
Бар да је неки угарак у коме јоште мало наде има
Остао да можда врачари загонетно сливају страву
Да ти је запис песника судба ти би се и даље варао
Нису ти наклоњени векови ни прошли ни будући
Истина је трулеж заудара… Ти ниси имао сржи у костима
Ни реч у откуп нико неће да заложи за пропалу славу
Конац дело краси… Пре конца сам себе си издао…

*књига пророка Јеремије 12,5.

© 14.10.2013. Славими® Ј. Зеленкапић
књига “БОЗМАНСКИ ПЛАТО
ВРЕМЕПЛОВ /2016/ zelenakap.blogspot.com

понедељак, 10. октобар 2016.

ОПЕТ ПЛЕШЕ САЛОМА


Допуштам личном животу да ме заувек надживи
Нећу да се зачаурим и скаменим у овај дан сиви
Путеве што табанам јесу јадни у глибу мемљиви
Измаглицом замотани куда иду уснули у наиви

Осамљен и смртан у страху да нико овуда неће проћи
Развлачим сирото прошло време што гњили у туђој злоћи
Моји идеали су безвредни на овој људској јефтиноћи
Све глупости света учвориле се у чвор веран глувоћи

Зрелих мисли нема у људском винограду само јагорида
Страшило нахерено се кочопери пијано и несвесно стида
Ко пара на пару ћелаву лаж запосела напаст силних гњида
А разуларени пастув без дизгина каса и инатом се џида

У слабинама јахача тупи бол пробадом и фиском косне
Док блато са узенгија пршти на све стране да дан љосне
Све сироте трпезе глади крче одавно празне и инокосне
Веру су преваром издале заклете наше цркве ортодоксне

На мутном небу кад гром рикне и силно бљесне
Тек ће скучене речи грлом да се даве за крик тесне
Песма издаје неће жалити ни све издајице несловесне
У ватри нека све изгори кад мој гром љубави тресне

По нагорелом дубу у мрки расцеп нови почеоно
Да спали мито… Знате… Ја теби ти мени… И све оно
Кад ћифта ћифту цинцари на мосту незаконо
По неписаном правилу лукавства… Заљуљало се звоно

Од срама на напуклом звонику стецишту дивљих голубова
Ваше штитоноше се неће вратити из братских ратова
Без плена и крвавих руку… Слободо ништа од снова
Остати неће проклетници до само ваши трофеји од окова

Нека барјаке ратне нужда веже за мртву земљу лудака
Толика згаришта… Гробља… Начичкане врсте рака…
Шаховска табла живота и смрти осуђена без пешака
Не слути победу бојну док земља носи богаље без штака

Видим их како пужу унатрашке до своје ивице слома
И присећам се Далиде и слепог Самсона… Опет плеше Салома
Стубови храма бес неће издржати… Ни маловерни Тома
Време је за нову Кармилску ватру с неба и нови присев грома

Стоструко јачи да спали све лажне бастионе и људске шатре
У прах свали Вавилонске куле… Силне су Божје ватре
Из епицентра разливају се кругови страве… Хоће ли да се затре
Зло и лаж дуж земље и меридијана до сиротињске чатре

Допустио сам животу живот… Све ћу да надживим
Нећу да се смрћу зачаурим…. Позван сам да се дивим
Истини данас… Не неком далеком сутра… Сада да живим
Остављам јуче у јуче… Како да прошлост кривим

Путеве што табанам јесу јадни у глибу и мемљиви
Измаглицом замотани куда иду уснули у наиви
Песник се никада не свија духом и не одаје се пасиви
Још једном блиста на запетом луку живота и тетиви...

© 09.10.2013. Славими® Ј. Зеленкапић
књига "ПСАЛМИ ЗА ЊУ"
ВРЕМЕПЛОВ /216/  zelenakap.blogspot.com

ВЕТРОМЕТИНА ЖЕЉА


За игру кругова и пируета моје су руке невичне
Читам ти с усана насумице… Схватам у суштини
Речи песме постале туђе… Хуку далеких вода сличне
Предана тузи играш плес снова на мојој ветрометини

Мртву трку трче казаљке на зиду старог сата
И то није безазлена игра са утајама прошле каже
У поноћ увек будан на тужну шкрипу собних врата
Стрепим од незванога госта за смену мртве страже

Доба су доба за оне у кругу среће а моја недоба бола
Рспарчана по странпутицама у јендеке поред друма
Низ кичму крвави зној… По седој коси налеви смола
Црних… Боровина их точи с Рујеве главице у јаруге ума

Пасмина без порекла сокацима лута и жагри очи
У жижу стакласте туге на крмељивој белој груди
Пустите нашу ноћ скитница да вам све засведочи
Сутрашње није позвано жељама нашим да суди

Ни век расточења вековима прошлим у клин да зађе
Свако свој буквар зван је да сриче у школи живота
Мила мене је снашла твоја смрт а шта ће њих да снађе
У вечне матичне књиге нису уписани… Ни једна јота

То записи неба само знају и тумачи писмознанци
Пук је покорна паства испред олтара погнутих глава
Тешко је браћо моја кад сте себи самом туђи… Странци
Без језика и корена… Смоница црна од сунца ме затрпава

У недрима понећу ветрометину твоју да ковитла ужаш снова
Жуљним длановима остављам распукле жуљеве за опомену
Не дам да ми украдете омчу моју огрлицу сиротих слова
Опет ћу бранити љубав нашу однешену у гроб жељу Њену

© 07.10.2012. Славими® Ј. Зеленкапић
ВРЕМЕПЛОВ /2016/  zelenakap.blogspot.com

петак, 07. октобар 2016.

ВРАТНИЦЕ ОД КЛЕНА

Горимо разгоном за јутра нова
Тресе се узлет по законима ума
Грешна се поља у јесен јеже
Вилинска песма тужно растаче било
Прљава Лепеница проноси слова
Плитка вода не дави поседе заума
Талог у муљу металних боја искре веже
Све оно часно у бешчашћу се расточило

На свратиштима мравље колоне
По самици туге мемле се гнезде
Дроби мук остатак краичка слободе
Место су утајили сродници пуки
Са старог храма на десној обали звоне
Опело нашем веку… Засреле најезде
Ноћобдија… Мокри од кише коло воде
Тешко је докучити јесу ли леви ил леворуки

Вашариште слепих мишева ноћно тражи
Трајање исто… Нису исходи битке и сукоба
Истоветни… Идеје се боре и мишљења потиру
Светачка учења надгорњавају постулате вере
Ноћ је горњем мосту украла лице на стражи
Тополивац се мршти љуто… Варнице у недоба
Бронзани споменик буде… Он би у миру
Да чува песме свице и Лепеницу од завере

Песник увек изгуби у сукобу са собом
Узалуд води са песмама вечиту битку
Лепенички су пали у чабар… Расцеп ил јаму
Сасвим свеједно за страшила ружне слике
За ким су се повели и зашли у беспућа сеобом
Узгред залутали свици у лепеничком свитку
Да овог лета не парају светлим трагом таму
Кафанским жаром... Чекајући нове прилике

Остала је тајна на дну чаше на искап попивена
У затруњеној капи коју усне и грло не одбаце
Толико мрља ни у маргинамна нема у заточењу
Колико грешака и нечитких истина усред поља
Папира белог међу вратнице дрвене од клена
Не од епске дреновине… Разнизаних обруча каце
Цуре на све стране… Укиселила се шира у врењу
Поквареном… Из опанака испали су прсти гоља

Идемо даље сами разгоном за јутра нова
Тресе се узлет надања по законима ума
Грешна се папирна поља у јесен јеже
Вилинска песма тужно растаче било
Прљава Лепеница муком проноси слова
Да плитка вода не удави поседе заума
Талог у муљу металних боја искре веже
Све оно часно у бешчашћу се расточило…

© 07.10.2012. Славими® Ј. Зеленкапић
ВРЕМЕПЛОВ /2016/  zelenakap.blogspot.com