ВРАТНИЦЕ ОД КЛЕНА

Горимо разгоном за јутра нова

Тресе се узлет по законима ума

Грешна се поља у јесен јеже

Вилинска песма тужно растаче било

Прљава Лепеница проноси слова

Плитка вода не дави поседе заума

Талог у муљу металних боја искре веже

Све оно часно у бешчашћу се расточило

На свратиштима мравље колоне

По самици туге мемле се гнезде

Дроби мук остатак краичка слободе

Место су утајили сродници пуки

Са старог храма на десној обали звоне

Опело нашем веку… Засреле најезде

Ноћобдија… Мокри од кише коло воде

Тешко је докучити јесу ли леви ил леворуки

Вашариште слепих мишева ноћно тражи

Трајање исто… Нису исходи битке и сукоба

Истоветни… Идеје се боре и мишљења потиру

Светачка учења надгорњавају постулате вере

Ноћ је горњем мосту украла лице на стражи

Тополивац се мршти љуто… Варнице у недоба

Бронзани споменик буде… Он би у миру

Да чува песме свице и Лепеницу од завере

Песник увек изгуби у сукобу са собом

Узалуд води са песмама вечиту битку

Лепенички су пали у чабар… Расцеп ил јаму

Сасвим свеједно за страшила ружне слике

За ким су се повели и зашли у беспућа сеобом

Узгред залутали свици у лепеничком свитку

Да овог лета не парају светлим трагом таму

Кафанским жаром... Чекајући нове прилике

Остала је тајна на дну чаше на искап попивена

У затруњеној капи коју усне и грло не одбаце

Толико мрља ни у маргинамна нема у заточењу

Колико грешака и нечитких истина усред поља

Папира белог међу вратнице дрвене од клена

Не од епске дреновине… Разнизаних обруча каце

Цуре на све стране… Укиселила се шира у врењу

Поквареном… Из опанака испали су прсти гоља

Идемо даље сами разгоном за јутра нова

Тресе се узлет надања по законима ума

Грешна се папирна поља у јесен јеже

Вилинска песма тужно растаче било

Прљава Лепеница муком проноси слова

Да плитка вода не удави поседе заума

Талог у муљу металних боја искре веже

Све оно часно у бешчашћу се расточило…

© 07.10.2012. Славими® Ј. Зеленкапић

ВРЕМЕПЛОВ /2016/  zelenakap.blogspot.com