За игру кругова и пируета моје су руке невичне
Читам ти с усана насумице… Схватам у суштини
Речи песме постале туђе… Хуку далеких вода сличне
Предана тузи играш плес снова на мојој ветрометини
Мртву трку трче казаљке на зиду старог сата
И то није безазлена игра са утајама прошле каже
У поноћ увек будан на тужну шкрипу собних врата
Стрепим од незванога госта за смену мртве страже
Доба су доба за оне у кругу среће а моја недоба бола
Рспарчана по странпутицама у јендеке поред друма
Низ кичму крвави зној… По седој коси налеви смола
Црних… Боровина их точи с Рујеве главице у јаруге ума
Пасмина без порекла сокацима лута и жагри очи
У жижу стакласте туге на крмељивој белој груди
Пустите нашу ноћ скитница да вам све засведочи
Сутрашње није позвано жељама нашим да суди
Ни век расточења вековима прошлим у клин да зађе
Свако свој буквар зван је да сриче у школи живота
Мила мене је снашла твоја смрт а шта ће њих да снађе
У вечне матичне књиге нису уписани… Ни једна јота
То записи неба само знају и тумачи писмознанци
Пук је покорна паства испред олтара погнутих глава
Тешко је браћо моја кад сте себи самом туђи… Странци
Без језика и корена… Смоница црна од сунца ме затрпава
У недрима понећу ветрометину твоју да ковитла ужаш снова
Жуљним длановима остављам распукле жуљеве за опомену
Не дам да ми украдете омчу моју огрлицу сиротих слова
Опет ћу бранити љубав нашу однешену у гроб жељу Њену
© 07.10.2012. Славими® Ј. Зеленкапић
ВРЕМЕПЛОВ
/2016/ zelenakap.blogspot.com
Нема коментара:
Постави коментар