ОПЕТ ПЛЕШЕ САЛОМА

Допуштам личном животу да ме заувек надживи

Нећу да се зачаурим и скаменим у овај дан сиви

Путеве што табанам јесу јадни у глибу мемљиви

Измаглицом замотани куда иду уснули у наиви

Осамљен и смртан у страху да нико овуда неће проћи

Развлачим сирото прошло време што гњили у туђој злоћи

Моји идеали су безвредни на овој људској јефтиноћи

Све глупости света учвориле се у чвор веран глувоћи

Зрелих мисли нема у људском винограду само јагорида

Страшило нахерено се кочопери пијано и несвесно стида

Ко пара на пару ћелаву лаж запосела напаст силних гњида

А разуларени пастув без дизгина каса и инатом се џида

У слабинама јахача тупи бол пробадом и фиском косне

Док блато са узенгија пршти на све стране да дан љосне

Све сироте трпезе глади крче одавно празне и инокосне

Веру су преваром издале заклете наше цркве ортодоксне

На мутном небу кад гром рикне и силно бљесне

Тек ће скучене речи грлом да се даве за крик тесне

Песма издаје неће жалити ни све издајице несловесне

У ватри нека све изгори кад мој гром љубави тресне

По нагорелом дубу у мрки расцеп нови почеоно

Да спали мито… Знате… Ја теби ти мени… И све оно

Кад ћифта ћифту цинцари на мосту незаконо

По неписаном правилу лукавства… Заљуљало се звоно

Од срама на напуклом звонику стецишту дивљих голубова

Ваше штитоноше се неће вратити из братских ратова

Без плена и крвавих руку… Слободо ништа од снова

Остати неће проклетници до само ваши трофеји од окова

Нека барјаке ратне нужда веже за мртву земљу лудака

Толика згаришта… Гробља… Начичкане врсте рака…

Шаховска табла живота и смрти осуђена без пешака

Не слути победу бојну док земља носи богаље без штака

Видим их како пужу унатрашке до своје ивице слома

И присећам се Далиде и слепог Самсона… Опет плеше Салома

Стубови храма бес неће издржати… Ни маловерни Тома

Време је за нову Кармилску ватру с неба и нови присев грома

Стоструко јачи да спали све лажне бастионе и људске шатре

У прах свали Вавилонске куле… Силне су Божје ватре

Из епицентра разливају се кругови страве… Хоће ли да се затре

Зло и лаж дуж земље и меридијана до сиротињске чатре

Допустио сам животу живот… Све ћу да надживим

Нећу да се смрћу зачаурим…. Позван сам да се дивим

Истини данас… Не неком далеком сутра… Сада да живим

Остављам јуче у јуче… Како да прошлост кривим

Путеве што табанам јесу јадни у глибу и мемљиви

Измаглицом замотани куда иду уснули у наиви

Песник се никада не свија духом и не одаје се пасиви

Још једном блиста на запетом луку живота и тетиви...

© 09.10.2013. Славими® Ј. Зеленкапић

књига "ПСАЛМИ ЗА ЊУ"

ВРЕМЕПЛОВ /216/  zelenakap.blogspot.com