ДУХОВНА ВЕРТИКАЛА

Ако свод не подупрем страхујем да ће се срушити

Док се без стида грудвају сећања мека из даљине

Песмо заљубљена немој ме опет тугом гушити

Један напрсник праискона не сме сам да се откине

На узбудљива трајања збрке утичу брзи токови

Одкуда су грунула сећања са пахуљама белим

За покајање прошли су сви разумни рокови

Празна постеља не слути где ћу да је преселим

Уступци загонетке окрзнули су честицу мале наде

Грч се презнојава од муке пред двосеклим резом

На левој страни улице време је подигло преграде

Мраз уметник окна шара записом са леденим везом

Промрзли појци у птичјем хору не одазивају се дуго

Вид ми се избистрио... Стражим са ледницима зубатим

Полетарци грлени где се забавио стари развигор југо

Иза којег меридијана... Песму бих до сржи да скратим

Ради пролећа и цвећа из ноћних малих снова

Што су ме носили упркос зимске ледене језе

Речи су се плеле саме око прескока и плотова

У натрашке до времена детињарије и егзегезе

У цик зоре дроб ми је кидала аждаја троглава

Песник је срцем бранио своје риме до раздања 

Жалим што ми је запис половичан од заборава

Изанђали су оснутци и потке... Бојим се кидања

Не предаје се моја духовна вертикала... Одолева

Пламен вере на овој цичи... Свештило духа траје

Безбожни разгон да се расчини разбор не оклева

Не устежите руке... Познајте мир и моје загрљаје

©  03.01.2016.  Славими®  Ј.  Зеленкапић

књига: ДВОСЕКЛИ РЕЗ, песме  /2016/

zelenakap.blogspot.com