субота, 2. јул 2016.

РИМЕ ИЗ БОЗМАНСКОГ КРУГА


Мила, седми је сат у новом јулском дану
Неки ме шапати тихи вуку у страну 
Душа још није свикла не заборавни сан 
Из ове тесне собе умовање би хтело ван

У свет лепих речи под скут расутих књига
А оно у почеоној свери прилега скрама стига
Ломе се драге успомене на точку што се врти
Опет ми на длан пада паук мали слутња смрти

Браним се призивом вере и другим током
Усколебане мисли у издаји сузе с притоком 
Новога једа из гнојне ране што се модра плави
Са таванице бубњи комшијска лупа у нарави

Да сваког јутра ларме свађом ко црне вране
Са наше шљиве из баште кроз фиронге поцепане
Пљуште псовке неслане речи на великога Бога
У појутарју разочарења уз дувар мили стонога

Не знам откуда и она у раму мојих слика
Што ово јутро изложбу отвара без узвика
Потајом простом из јучерашњих успомена
Песник се ко првенче смео безазлена бена

Зори у под као да своје изгубљено име тражи
Прокишњава ми ум у горком залогају лажи
Од једне даме профаног писца приспеле са екрана
Уврнут бол чира може ли прогутати кратер рана

Сву ову дрскост песничког света од мравињака
Трнци што уоколо пузаво плазе у доба раскорака
Бунцају чудне строфе и краду моје свето време
Где су бисери што их душа тражи у безданима дилеме

Казаљке не чујног сата прескочиле су половину круга
Пркосно се усправља сунчани дан а мене стеже туга
И песму роси иста сета у гладном кљуну мале гугутке
Са прозора невидљива рука вуче конце за плес лутке

Чији ме то прсти уплићу јутрос у паукове мреже
По атарима смрти драгог ми бића у спарушено вреже
Успомене будим да уз мене у мимоходу времена стоје
Нову новелу тка живот разбојем вере за твоје перивоје

У витражу мога ока анђеоски чиста Мила се јавља
Била је тако близу ноћас иза снова уз моја узглавља
Куда се тако јутрос сенком удаљава на хоризонте које 
Жури да сведе моје жеље у подножје планине у присоје

Сунчана страна душе отворена и раскриљене двери
Још те чекају Мила… Зове те срце моје кад затрепери
Дахом новога јутра колоплетом рима из Бозманског круга
Пркосно се усправља сунчани дан… А мене стеже туга…

© 02.07.2013. Славими® Ј. Зеленкапић
поновна објава: ВРЕМЕПЛОВ /на данашњи дан/
zelenakap.blogspot.com

Нема коментара:

Постави коментар