петак, 12. мај 2017.

СЕМЕНИШТА ВЕРЕ

На светом месту душе нове пукотине… Зјапи рана
Развођем бола разломиле се уродице из посејања
Дубином понора тихи дар била кљује без преседана
Злосрећни грабеж погубне врсте траје до умирања

Неморално је о моралу пуко и празно главињати
Гнездити истине у малим главицама црних чиода
Град уточишта хоће ли икада бегунац упознати 
Пре него пресуда однесе валом пене траг слобода

Песници ће изнова узалуд окивати звездана сунца
Тражити од човечанства да не парадира освета
На губилишту части нико да им некрологе не бунца
Заветне песме у сенци пратиће их устопице до лета

На полукругу тамном у галопу доступне висине
Кад се дрско у раселинама рана јогуни назеб бели
Из самониклог црвеног цвета пурпур питомине
Жариће свеколике наде док не изгори свемир цели

У трагу северног ветра иза прошћа сконча име
Предано забораву и чкаљу трухлост само да сања
Насилно и преваром у наиви злодух покрсти ме
Но ја се безбожном току нећу дати… Дух се не клања

Ране су семеништа вере и ленгер за избављење душе
Заокрет ума следиће нове путеве наде изван круга
Обележеног на рођењу… Познај моја поља након суше
Риме расцветане… Песник је песми увек верни слуга

Разапињем једра и змајева крила да ме живот носи
Само мојом реком и високим сводом на збориште
Правде у атаре мира… Сапатниче ако незнаш ко си
Следи Божје стопе и зов вере… Дух слободе душу иште

Без предања нема штита Божјег у данима људских мука
Једна лична луча и теби је дана… Испод Божјег славолука
Нек је носи часно пест стиснута… Победничка верна рука
Да је преда даље. Силнима се свети грабеж и пристиже брука

На овај дан © 11.05. 2013. Славими® Ј. Зеленкапић
ВРЕМЕПЛОВ /2017/ zelenakap.blogspot.com

Нема коментара:

Постави коментар