Ево нас ту где смо били у шкиљи
А избегли смо из давнине
Ја крадема сате ноћи
А они краду мене
На пијацу иду зембиљи
Зид се срушио од старине
Превише зла у једној злоћи
Стих се вратио из треће смене
Несклад боли и душу мрачи
У лонцу приобаље ума пени
Распрсле мисли у таласе
Превара ври... Предан кључању
Посмртни марш свирају трубачи
Кликере детињства дуг скамени
Бекством из руље у личне гласе
Не бива ново у старом стању
Разори свратили у косу
На туђим вратима закључани
Високо окно истину мудрује
Кликтајем дана на истом небу
Засејавање риме у ситном просу
Упис истине живи у мојој рани
Недам да ме издаја њина отрује
Нараста квасац љубави у црном хлебу
Гладне су моје птице
Усекла крила немају маха
Гнезде се гује и пијавице
На гумну спавају деца
Родови... Глаголи... Запете окрутнице
Велика збрка језика... Киша плаха
Опет ми ветар љутито сипа у лице
Слабо им пањкање бива и част клеца
Ситни су... Ко горушичино семе
Корови и паламиде на моје њиве
Подметањем нису прирасле
Дожеваоницом сунце се злати
Правда временом руши екстреме
И све што стрчи из тикве глагољиве
Позобље... Остану само празне јасле
Ко празну сламу витла... Нека млати
На моме стогу само моје снопље
И крстине... Остану иза мобе
Моја поточара с љубављу меље
Да претуримо ове гладне године
У трње нећу бацити копље
Не предајем се замкама што робе
Моја житија... Завештања и повеље
Песме су ове одазив вере из тишине
Језером живота плута чамац
Остарела ми дуга весла
Укрцавају се незвани разне чамџије
Сам дижем сидро и дрешим своје уже
Свим таласима знан је прамац
Нисам се одрекао свог гесла
Песничким караваном кириџије
Прошле су... И тињом реку луже
У чамцу живота само једна клупа
На њој је седела Она
За левим веслом по аорти срца траје
Моје је било десно за нашу руту
И сада с гробом бдију скупа
Да чују глас Васкрсног звона
Стих у стиху... Јутарње откуцаје
Ево нас ту где смо били... На путу...
На
овај дан © 24.08.2012.
Славими® Ј. Зеленкапић
ВРЕМЕПЛОВ
/2018/
zelenakap.blogspot.com
Нема коментара:
Постави коментар