понедељак, 12. октобар 2015.

СПЛАВАРИМ НА СПЛАВУ ОД ПРУЋА



Снизила се пролазна мелодија за октаву
Прелиставање ноћних снова узалуд бива
Сећање посрће лагано у мртвом забораву
Одустало је узнесење да врлину открива

Бравуре свисле јадикују онако полунемо
На старој капији звекир се не чује одавно
Једној нади од постања како да се закунемо
Почађавели дувари су мрки и свође тавно

У свој увир мрежама окриљеним тону пауци
Промаје листају бледило слеђеног страха јаве
Углевље угашено ко први приложници на муци
За искром живом жали... Кости чекају да се откраве

Мрзовоља није заузела престо елану и идеалу
Оскудне закрпе пуку сиротињу досуђену зборе
Јутарња звона су умукла и све се уротило по жалу
Тихог јецаја из полусвести без трунке љубоморе

Јарам је тешко носити исто као и крст судбине
То само дичне душе могу у дугом низу година
Никако љигавци и слабићи ни трошне урвине
У укорењењу колоси су ретки не због висина

Имају право на дивљење они који се не горде
Трули корени љуте олује издржати никада неће
Узалуд пљачкате мој живот ускочке дрске хорде
Жилав и стамен лелуја дуго ко крхки лелуј мреће

Пламичак не сме да се угаси док има задње капи
Нек живот истрајава ко клас који се српу смрти отима
Моја апокалипса још није прошла само сатрапи
У касу тупих одјека у даљни бездан гину са вртлозима

Док ме струје носе увира не може бити... Будим октаву
Све ове гргоље да надјача и урлик бујица страве
Не марим што ме шибају кише... Сплаварим на сплаву
Сплетеном од прућа... Кад ово мине ступиће зоре плаве

©  12.10.2015.  Славими® Ј. Зеленкапић
књига: БИЉЕЗИ ГОРЊЕГА ЗВАЊА /2015/
zelenakap.blogspot.com


Нема коментара:

Постави коментар