среда, 9. децембар 2015.

ПРОЋИ ЋЕ И ОВА ЗЛОЋА

Како ћу носити туђе пресаде савести
Може ли трен у дно душе да се смести
На узбурканом таласу древног двопева
Смрачило се небо и сев даљином сева

Крунске се мисли стисле под саму зену
Сан ми је украо милину и драж њену
Пусто се срце растаче у посртању немом
Гоњени је у шкрипцу одвећ големом

Хоће ли ово место бити свето ако сахраним
Све заблуде од јуче... Чиме ћу да се браним
Пред ипсилоном немим разбор ми не помаже
Оголела јесен живота не крије више камуфлаже

Због вашег табора проклетници рођене гнусобе
Отимам се из вагана да ме чекићари не здробе
К тавану лебди магла паспаља да зајази муку
Како кроз иглене уши невини људи да се провуку

Енциклопедија мога познања не признаје омашку
Прилог вам је у фалшу... Гадим се на људску вашку
Пустићу вас злурадо да гамижете... Нужна је мирноћа
У свако време дух не клонули...  Проћи ће и ова злоћа

©  08.12.2015.  Славими®  Ј.  Зеленкапић
књига: БИЉЕЗИ ГОРЊЕГА ЗВАЊА /2015/
zelenakap.blogspot.com

Нема коментара:

Постави коментар