уторак, 22. децембар 2015.

НОЋ ИЊЕ ВЕЗЕ


Мили, с љубављу

Слеђене мрзлине Мила опроштај ледни нису хтеле
Са дрвореда бреза нашу узмаклу песму пре зоре
Мирни оснутци самилости нека се у сан не преселе
Ледна горушица смрти однекуд се увукла испод коре

Окрајке строфе глувоћа предвечерја тек разлива
Низ дољу уплашено јато у сутон ка гробљу мину
У судном часу још један живот смрт ће да целива
Пристигло заумље наде узалуд чека малу ведрину

Уморили се пути пред пропланцима ледене језе
Полегле сенке низ вртачу у колоплету јаве стреме
Где си мој далеки друже песниче источне брезе
Да у сагласју о њима певамо нову лиру за ово време

Мариш ли за уцвељену душу... За болно откровење
Дођи са твога хоризонта у свете моје пределе беле
Растанак нећу у часу глувом... Нек траје поетско бдење  
Крај бреза у твоме духу... Стражим авети да се не населе

У крошње... Шуморе бреза да не угуше и песму посвете
Лирика тишине не сме да се усплахири... Ноћ иње везе
Чујем речи Мила... И би песник сањар и би велико дете
Дозвано ноћас да химном овенча моје и твоје брезе

©  22.12.2015.  Славими®  Ј.  Зеленкапић
књига: БИЉЕЗИ ГОРЊЕГА ЗВАЊА /2015/
zelenakap.blogspot.com

Нема коментара:

Постави коментар