Сломоврат говорили су наши
стари за сваку стрмен са понором. Ретки се усуђују да се туда веру. Ако сломе
врат нико их неће покупити из провалије. Не играјте се са сломовратима.
Јуначење на њима није паметно. Бирај други пут...
Бивало је кад кад надобудника.
Осионо су се пели на сломоврат. И тек кад се угрувају и поплаве од модрица, на пола пута по сломоврату одустајали су.
Крили су убоје и ожиљке, али
никако да признају сујету. Знали су сељаци да се подгуркују и да им се ругају.
И кад прође време и када се зацеле остајао им је надимак „сломоврат“. Тако је
сломоврат бивао све страшнији. Ми деца смо га се плашили понајвише.Није чудо
што је ушао у легенде.
Не бих знао рећи, знају ли ови
млађи, шта је далавера? Ову реч носим из детињства. Памтим тако су говорили за
неког несмајника из села, да је далавера. Он је био врдолама. Лажљивац. Створ без
речи и части. Никакву дату реч није држао ни одржао. Просто није му се ништа
могло веровати. А богме, ни сам себи није веровао. Вера му је била јефтина.
Како се требало клонити
сломоврата исто тако требало је избегавати далаверу и знаног ниткова. Он је био
и матрапазин. Кварни препродавац стоке, то вам је то. Узме на вересију, прода и
пазар присвоји, а месецима, или годинама отеже да плати вама ваше. Наивни су се
једном или два пута опекли, и никада више. Одавно своје сељаке није могао да
вара, па је залазио у друге атаре, да тамо ојади некога, пре него зли глас о
преваранту до њих дође. Тако лутајући које куда забасао је и у моју причу. Тек
да се зна, да је и ако мало село имало разних јунака.
Уз далаверу Благоја и кривоноги
и главати Стојан, био је непостојан. Погрешно су му име дали. Лева
нога му је била краћа. Вукао ју је са муком док се гегао. А тек како је био незграпан
кад потрчи. Деца су му се кришом смејала. Но нико му није пред очи
излазио. Чупав и намргођен уливао је језу и страх. А још када левицом потегне
камен или тољагу, бивало је куку леле. Не нашли му се на биљегу. Главурда
велика као бучук била му је онако несразмерна са телом и вазда прљава. И сама
његова сенка претила је да му нико на њу не згази. Бежи иза плота, док
кривоноги и главати не прође, шаптала су деца међу собом.
Ја нисам имао ружних искустава
са њим. Нисам му се смејао, нити му се ругао. Некако сам га сажаљевао. Он је то
видео у мојим очима. Тада би се машио руком у недра и уместо камена пружио би
ми оскоруше које је узгред убрао. Брже боље ја сам кратко прословио: Хвала чика
Стојане, и клиснуо у трк за осталом дечурлијом. Једва сам уграбио да спазим
како му се велики бркови развлаче и ледене плаве очи шире.
Никада нисам дознао шта је он у
својој глави тада думао. Али сам предосећао, да и такав какав је, он носи и део
неке благородности у себи. Душа је на љубав умела да буде самилосна. На грубост
и зло умела је бити прека. Тако се он бранио од заједала, и тако се одуживао
захвалнима. Знам, заједање је ружна работа, а љубазност не остаје без награде.
Мислим да до сада нисам исписао
неуке реченице. Разумни ће разумети. Осталима нека је Богом просто. Сломоврат,
далавера, кривоноги и главати, све је то под овом небеском капом дато. Питање
је само како ће те се ви и ја определити? Можда иза неуких реченица има врло
учених поука. Благо сваком ко их препозна и прими. Све што сам записао треба
мудро толковати. Не заборавите и неуке дају поуке.
Дуго сам газио шушкор. Свикао
сам и на тај говор. Безброј пута сакупљао сам иверке. Њима сам одржавао моју
списатељску ватру. Не судите пребрзо и површно. Дериште се није ускопиштило и
раскребечило. Не мислим да уображавам. Признали ме или не за писца, јасно
казујем, нисам пискарало. Није ми се прохтело да жврљам. Животне истине и
придошла сећања неће у сандук заборава. Ко девојачка спрема сећања жуде да се
изнесу на сунце, да се просунчају. Путник ненамерник нека застане и нека се
спреми диви.
Да не заборавим, хоћу вам рећи,
нисам пао са склада и преко туђе међе. Имам ја своје њиве и ливаде. По некад ми
их неки крадом опасају или преоравају. Веле неки: -Међе су светиње. Браним их како се брани
свака светиња. Ја никоме не браним да залази преко мојих међа. Љубим своје
светиње очински брижно и мним да је то најважније.
Решио сам да се зарочим. Увек
треба одржати реч. После рока касно је. Реч и тачност људи цене. Не
изневеравајте их. Вакатница увек о вакту стиже. По некада помислим да ми писање
не иде од руке. Можда је то и сада случај. Ако вам се учини да је ова цртица „с
брда и с дола“ како се то код нас каже, не замерите. И мени се чини да још
нисам од прве бразде одмакао. Запело је у првој врсти. Неда се први ред. А ја
наумио да вам много шта кажем. Просто, шта бих пре.
Ако вам се увод не допада, и
ако мислите да лош почетак слути лош крај, читајте од средине или на прескок.
Верујем засигурно, ипак ће те се вратити овом голицавом тексту. Не дозволите да
вас савест жуља, зашто сте подлегли првом преварном утиску. Утисак је пун када
целина записа прионе за ваш ум.
Ако и даље тврдоглаво остајете
у свом убеђење нећу вам замерити кад промрмљате: - Ћути, не зановетај!...
Сачекај да прво наиђе инспирација, па се тек тада маши оловке... Допустите да
вас питам:-Знате ли ви шта је инспирација? Наслућујем одговор, али ипак вам хоћу
рећи:-То није кастрација речи. Она је првотна нит на коју се привезују све
друге нити. Прва мисао рађа другу мисао. Тако мисли ткају причу или песму из душе.
На крају крајева размисли и
промисли о сваком ретку. Буди Бог с нама, говорила је моја мајка кад год би се
у нечему брзало. Отац је знао рећи. Стани, промисли... Јутро је паметније од
вечери... Читаоче, је бих ти још рекао:-Не допусти да ти ум обузме тама. Зашто
да ти сутрашњи дан буде саздан од срама? Не јагли на сломоврат. Не буди далавера.
Кривоноги и главати не треба да буду обележени твојом поругом. Пусти да свако
носи свој жиг. Знај не постоје неуке реченице, него неуки људи. Кад год могнеш
сакупљај иверје иза писаца правих дрвосеча. Пискарала су кратковека, јер брзо
замрче. Повинуј се и својој инспирацији. Сети се и сам својих осунчаних сећања, као што ја овде изнесох спрему из сандука заборава, да се осунчају...
© 01.05.2016. Славими® Ј. Зеленкапић
књига: БЕЗ ФЕЛЕРА, цртице
/2016/
zelenakap.blogspot.com
Нема коментара:
Постави коментар