недеља, 17. децембар 2017.

КЉУЧАР ПЕСМА

Јутром су зелене мисли изгазиле траву
Страшан сан се опет руга дану
Тмурни облак носи сребрну поставу
А песников капут давно подерану

Скерлетна смрт приспела на видик
Ко страшило модро усред конопљишта
Док све строфе живота заогрће исти слик
Како суђени без суда да чека судилишта

Мраморни свете на гробљанском вису
Тужна слико у прво појутарје сете
Ко ће да разуме душу палу у амбису
Чудна је ћутња песме и реч блага без освете

У њој се стаче нови завет да свет га врли позна
И трајање у кратком метеоском трагу
Бивала јесу и раније али ова времена грозна
Превазилазе сва времена и патине… Љагу

Искоренити како… Јужна страно врта душе
Ко ће развластити хорде пустошења и смрти
Болови прејако секу када се идеали руше
Зла ловина је утекла и речи муче… Раздрти

Разум на две руине и вертикалу подјармљене осе
Хоће ли тролист Бога помоћи или канула суза
Ко да на ливади живота сада збира сенокосе
И пластове да лемеза…Ко да чује глас муза

Сребрна постава облака закрилила је спознају
Градоносна претња јежи се у немилосном страху
Небеске скитаче не укроти нико… Нека лутају
Куда год им је воља… Чекај поето кишу плаху

Мраморни свет на брегу и нови завет да умије
Пре осокољеног сунца што бојажљиво извирује
Кључар песму тражи да отвори древне букагије
Нека спадну са ногу… Дух слободе протествује

Из песниковог бића испод поставе подеране
Срце следуј своје време...  Ево сада је приспело
Нико ти бранити не сме да на јужне стране
У врту садиш зеленкаде за Њу и себе зацело

© 17.12.2017.  Славими® Ј. Зеленкапић
Књига: ВАРВАРОСЕ  zelenakap.blogspot.com

Нема коментара:

Постави коментар