понедељак, 25. децембар 2017.

ГЛАС ГРЛИЦЕ

Креће дијалог ноћни онако без најаве
Чујем песника древног како ми збори
У Песми над Песмама одјек је јаве
Стигао до срца… Хоће да ме разговори

Ти ниси сирак тужни ни један трун
Ни Она у вихору заточена сламка
Песник јеси а ја твој сабрат Соломун
Драга је вредна жуђења као Сунамка

И ако је зима смрти оковала Вас
Винова лоза није остала без калема
Одавно ниси чуо мили грличин глас*
Мислиш да смоквиног заметка нема

Док туга дажди време је певању
Цвеће ће скоро осути ваша поља
Гробна тмина у пауковом ткању
Да не јежи успомене… Зловоља

Песнику је страна… Драга твоја
Устаће чила лепотица да ходи
У васкрс пролећа чекај спокоја
Бог од гроба Њу ће да ослободи

Зовом победе склања се камен и урота
Смрти… Жуђени дан песма да прекрати
Цвати нека шире мирисе живота
Дому ће твоја Вољена да се врати…

©  25.12.207. Славими® Ј. Зеленкапић
књига: ВАРВАРОСЕ  zelenakap.blogspot.com

 *Проговори драги мој и рече ми: 
Устани, драга моја, лепотице моја, и ходи.    
Јер гле, зима прође, минуше дажди, отидоше. 
Цвеће се види по земљи, дође време певању, и глас грличин чује се у нашој земљи. 
Смоква је пустила заметке своје, и лоза винова уцвала мирише. 
Устани, драга моја, лепотице моја, и ходи.
Свето Писмо Старога завета: Песма над Песмама 2; 10-13.

Нема коментара:

Постави коментар