Овде се нагони своде на раван муке
У угашеној искри тражи пламен вере
Небо се разнежило… Падају беле поруке
Рањену срну гоне… Она у бегу од потере
Пише истине смрти у трагу промрзле крви
За дослух тајне остављене тихом муку
Зар није доста убијања и незасите стрви
Лова и страсти… Кад пси утробу развуку
Омаме поруку сумње гласе… Пала је љага
У котлу вода угљен и саливена страва
Пре зоре утекне сан крволочни без трага
По учмалости смрти пепео провејава
У сметовима далека стаза остављена јуче
Мој путоказ бекства и чежње пре свитања
Како смрт мајке младунци сами да разлуче
Невине очи скриће тугу у траговима скитања
На истом пољу смрти и страха стижу нове језе
Друга се авет смуца по обронцима беле осаме
Легу се легла вучја… хирови… Зуби се кезе…
Моја деца нису рођена за смрт и њине јаме
Било се ућутало могу да чујем песму пахуља
Што ми пред очима шестаре непрестано
У оскудици живот пред грабежима не бауља
Риком се брани до задње капи грло преклано
У бедрима љубави одговор се скрива
По уваљаном снегу падају камене сузе
Истина спознаје касно мојим убицама бива
Јасна… И њихов дан ће доћи да моле и пузе
Место моје смрти сакривено наносом снега
Да преспава своје ледено време тишине
Једном ће да окопни сазнање у име чега
Умире срна… Да се ланад врате пре белине...
На овај дан © 15.02.2012. Славими® Ј. Зеленкапић
ВРЕМЕПЛОВ /2018/ zelenakap.blogspot.com
Нема коментара:
Постави коментар