КАНОН ЉУБАВИ

Опсесија жива узором бића влада

У њиву срца успомене тугу сеју

Преврнута је наузнако наша збиља

Сву ноћ сипи белина и снег пада

Докле си стигао песниче Прометеју

Иза ког брда је коначиште и пут до циља

Вртимо се предуго усеком досаде

По зобници мрака глад ступа

Истине трају на степеницама лажи

Ја теби песму ти мени болне јаде

Откључај стеге мрака и калупа

Нек мине дан беде и усуд вражjи

За оптужбе живота нема сведока

Три дана и ноћи котарање ума

Празне су све моје потере вере

У глуво доба пуца лед крвотока

Крвари рана лутајућег куршума

Кожу на шиљак и расцеп грч збере

Тражили су од мене став и реч

Заробљени истом идејом лутања

Нису одмакли од полутара свог

Мојој последној песми измакла јеч

Безгласјем ћути још од постања

Пада пред ноге сузом кад зове Бог

Под пепелом не тражи запретан сач

Док журе светилници мудрих стаза

Звездари с истока... Вера презире брише

У Рами покољ невине деце јаук и плач

Боли освета Иродова… Човек без образа

Безчашће и похлепу врхом копља пише

Пророчки тражим бар мрву свести

Побуном ораћу крчевину превласти

За ватру љуту просити дар божура наде

У канон љубави сабрао сам заповести

Песника зове Голгота на принос жртве части

Огртач Христов да заогрне див баладе…

На овај дан ©  05.02.2012.  Славими® Ј. Зеленкапић

ВРЕМЕПЛОВ /2018/  zelenakap.blogspot.com