Које је боје моја истина у свануће
Од кад је постала чиста и прозирна
Изнедрена ко ова плава зора бисерна
Што ме зове изворишту родне куће
На поља зелена од жеља у доба немирна
Тражим дослухе листања за дрвета верна
Истина нема тајну избледелу црну боју
Ни сенку нераздвојну ко лаж устопице
Нобелову звезду побожним хицем циља
Мноштво стихова рођено у сну и спокоју
Препланула кожа се гули и око тражи свице
Заспало име од милоште Бог благосиља
На
овај дан © 27.06.2012. Славими®
Ј. Зеленкапић
ВРЕМЕПЛОВ
/2018/ zelenakap.blogspot.com
Нема коментара:
Постави коментар