недеља, 16. јун 2019.

ТАБОР ВИКАЧА

Отпочети запис није трен но повратак истини
Мудрост збори колико предања толико и сазнања
Ружноћи уста неће помоћи никакав руж ни кармини
Пауци су сваки за себе преко ноћи изаткали сва ткања

Мало по мало узгредно упари се стварност и жеља
Сујете пређу линију домета пре него се расујете
Лажју се уруши другарство и буде колапс пријатеља
Ти ниси мој и ја те не могу следити разуђени свете

Клацкалица речи наседа на вршну тачку опојно и силовито
У бременитим временима дубину спопзнаје ретки докуче
Истајавају марифетлуци и ако су одавно просејани кроз сито
Одјеци дољом отегнуто и дуже од дозива празнином звуче

Велика освета назови браће преодене се у призор мучан  
И сви се конци замрсе... Само се неумни једномуљу радују  
Језик би да се ослободи али остаје у првој немоћи спучан
У табору викача галама бучи док се посвећенички псују

Разљутио се помор а из кала извирује лињава битанга
Сваки невид се невиду понада пре но искра искру дозове
Јерес се одцепила од корена недосегла до вишег ранга
Отуђени домородци око својих табора подижу плотове

Данас су се празне речи поново предале мртвој патини
Ружноћа уста одбија сваку накану и колапс пријатеља
Нови несрећни верник у својој цркви предан је маргини
Док разватни муж жену кињи и безразложно је цвеља

© 16.06.2019. Славими® Ј. Зеленкапић
књига: РАСВИТ ОРИОНИДА zelenakap.blogspot.com 

Нема коментара:

Постави коментар