Злурадом списатељу
Сабрате носиш ли у себи искру живу очињи жар
Не буди сможден теретом окамењених брига
Знај да ти нико живи не може једино одузети дар
Богом даног песника... Веруј твој живот је књига
Раскриљена да се сама од себе чита и преписује
Године су стихови или строфе... Призивај речи
Исписуј дане као дневник збивања да се толкује
И разумева јава... У мрве не потири и не гњечи
Прстохватом грумен успомена... Записи су нужни
Сутра ће некоме бити путоказ или свеза меридијана
Ако мислиш да ниси себи памти поколењу смо дужни
Предати лучу.... Векови да је носе и песма призвана
Тако ће вазда да се гласи одјеком јасним из давнине
Низ је низ и не сме да се прекине... Ако се распу перле
Са огрлице човечанства и свемир прогута бисерје милине
У своје мрачне рупе... Ти ниси био песник но дерле
Које је размажено и себично кињило краљицу уметности
И ако она није хтела да се мрачи зашто си јој мрачио лице
Грешне ти песме и ти са њима... Бог ако ти не опрости
Избрисано име из вечног спомена се не памти знај неверице
Издаја лепога стиха може бити злочин или превара
Мрља савести... Свесно или несвесно учињена... Изговор
Суд времена неће примити... Поезија се не шамара
Љубљена те нежношћу милује и зове у поетски збор
Дођи чистога срца... Права се песма само из душе рађа
То није занат или шеретска наивна игра... Заиграла се деца
Ако то мислиш што да се и ти не поиграш... Свесна крађа
И плагијати неопростив су злочин... Не куни се у свог свеца
Лажа је исто као и ти... Узалуд вам је свеколико битисање
Ти ниси поетски лик а ни он икона за рам на зиду храма
Поезије... Урушиће се лажни постамент... Усуд ти посртање
Ако те неће песма бар ти поцрвени од стида и опомене срама
Штанцоване књиге и безвредне награде сабрани брлог чему
Ласкање удворица са подилажењем сујети умножен шљам
Неродна смокво и сува грано на ком си калемљена калему
Без горког плода посечена си јетко ко лишаиви нерод и блам
Разлучи ако те неће песма не чобануј... Изађи и напусти тор
Запути се на друге стазе... Обијај другу росу... Не пустоши поље
Твоја дивља булка овде не руди... Рекох ти сабрате изговор
Суд времена неће примити... Не срди се био сам добре воље
Да ти укажем на самообану и заблуде до некле опростив грех
Ако смогнеш последњи корак покајања да врцнеш искру живу
Опомињи се ожиљака кад у коначници будеш сам платио цех
Прежали суву грану и сачувај стабло за изданке упркос сечиву
© 06.06.2019. Славими® Ј. Зеленкапић
књига: РАСВИТ ОРИОНИДА /2019/
zelenakap.blogspot.com
Нема коментара:
Постави коментар