среда, 2. септембар 2015.

НЕЗАСИТА ПРОВАЛИЈА



Погледај размирницо ускогруда своје задње улеве злобе
Испољену кришом на тмурном позору ниске ти душе
Све што си стекла запис је мучне мемле у ћошку собе
Превратничког миљеа и закулисних речи подмигуше

Опоруку ниску разблуд ти сам увезује у јаву плитку
На трудном клану изнурених разлога гину вртешке
Нико срећан и посвећен... Одавно сви су на губитку
Корак по корак клизиш једом од једне до друге грешке

Мурали чађавих зидова у јези бунцају подозрење окомито
Исте грубости бану у повечерја... Враџбина старих страву
Разлевају лужином сивом и растур по дну пепелишта срдито
На овом кужном свету тражећи мир не сретох ни једну главу

Ко што си ти тврдоврата... У препуном бокалу збиље
Вршни венац очајно пени за скори прелив дрскости
У гадно коло трупаш... Блудно скрнавиш само окриље
Светковине по наслеђу... Савет предака да ти опрости

Сумњам да ће моћи... Увек пропадне рачун калкуланту
У задњој варијанти подвала се подвалници грубо врати
Поруг и спрдња за вавек чекају празну и излупану канту
Чему се надаш зашла у пољу кукурека бурјана и папрати

Докле ће уклети бук у понор гркљана расипати улеве злобе
Проваљен казан не држи вир... Из бездана вара потмула јека
Оглувела чула... Црнило царује земним лавиринтима утробе
Твоја вулканска душа не сме да се пробуди у јутра предалека

Слане су спржиле сваку клицу... Одродница није на нашој грани
Згасла је свака нада да ти се ћуд изокрене и новином проклија
Утуви размирнице твоја теорија завере не може да те одбрани      
Узалуд се чудиш мемли... Отворила се задња незасита провалија

© 01.09.2015.  Славими®  Ј.  Зеленкапић
књига: БИЉЕЗИ ГОРЊЕГА ЗВАЊА, рукописи /2015/
zelenakap.blogspot.com


Нема коментара:

Постави коментар