Не растајем се са душом... Она је моја света светиња
У њу се преселила нежност игре у располућену тугу
Јекну ко некад плаво зелене пије у бехару што прамиња
Мила, никад се нисмо раздружили у нашем кругу
Болује немост жице у часу освита... Трагом обала
Нико се не јавља појутарју... Крик из умрлих снова
Мој центар љубави знане и твоје тежње од идеала
А данас тангентом жичаног круга омче беже ова слова
По воћњаку ... Младост се за блгородство тихо спрема
Из мојих трудовитих руку мигољи се да прне птица
Док у белој вазни заборављенe још стоје гранчице багрема
Уздарје мирисаво даривано из твојих густих плетеница
Враћа се јату мисли... А оне зашле за Варду на умору
Бисерну сузу језеро зелених очију дарује горштаку
Памтиш ли резана срца заљубљена и рањену кору
По дно Рујеве главице у папрати и старом шљиваку
У сан се необичан вратило време и оне давне слике
Мила можда је ово само знак да га досањали нисмо
Ниси прескочила последњи скок... Ја још читам песнике
Пукла је лоза исчупана из врзине... Довршујем ти писмо
Вољена започето давно... Године прођу и живот остари
У игри прескока тек смо избојали педесет два круга
Увек по неки крадљивац успомене смете и сан поквари
Под јастук олисто нови прут наде и лоза за прескок... А туга
И њу у појутарје искида лако кад нагло прекине се сан
Моје трудовите руке ископнеле остале су без снаге
Седим сетан на поцрнелом пању и скидам угарке незван
Прстима ваљам грумен смоле... Лепљиве успомене драге
Не умем ти рећи ко је посеко нашу спомен шљиву
И изгорео урезана срца ватром... Виле за мајчин помен
Вилинско коло плету од багремовог цвета у кругу... Гљиву
Још само помиловати смем уз пањ никлу ко спомен
Онако мрку и тврду... Овај труд камени за кресиво нико неће
Носити кући да чибуке пали... Уз дим се више не приповеда
Гаврани гракћу злослутна смрти... Нови заперак лозе у младар креће
Узалуд... Ко ће га за игру прескока извући... Баш му се нада
Заборављене су песме и приче... Старе гусле су одгуслале лиру
Љуба је отишла пре поете витеза… И гавранови над Рујевом главицом
Бела вазна се заљубила у прошлост... Сутра ће чувати успомене у миру
Багремове спреме... Светиња душе уместо лозе опасана је жицом
На овај дан © 11.09.2012. Славими® Ј. Зеленкапић
ВРЕМЕПЛОВ /2017/ zelenakap.blogspot.com
Нема коментара:
Постави коментар