За даљна брда умире прозукло сунце
Носећи умор немира и мој глас
На гори душе сретох себе и бегунце
Где верној небеској ваги претеже леви тас
Не чујем одјек док у мени пишти црв
Пламса несагорив купинов жбун
У долини бића растрзају ме зуби ко стрв
Иза пакости ваше не оста ни трун
Гладне хијене оглодале ми кости
И нерођено сунце с истока неће да зури
Обимна књига не чува све жалости
Покисо живот зебе изгубљен у бури
Несвршен глагол запада у крвав сплет
Библијски опрост седам пута седам
Нова збирка Псалама моја руковет
Музику није чула... Болну је гледам
У ковраг зарасли пути и вечни мир
Бог је спустио сидро љубави на Голготу
Са мога храста пао је тропрсни жир
Не стигох да напишем оду животу
Толико векова иза још влада исти мук
Нема су раздобља обе ере стала под исти свод
Из књиге живота живот се исписа пук
Нојеве барке нема…Куд иде наш самртни брод
У храму вере миропомазујем се сузама
И јецај капље јесени живота… Препун ми длан
Докле да корачам сам а хтео сам са вама
Знам шта ми се спрема фарисеји... Ваш клан
Идем на ходочашћа своја и за вас ридам
Будан да чекам зоре свете и блага сванућа
Док замке снују зло се спрема... Раскидам
Нити ваше паукове вере изгоном са беспућа
А ви ми преоравате безочно личне међе
Јаву јутом не сањам не уснио без узглавља
И рушим пећину хајдучку ко чудоређе
Да кљасти живе и хроми ходе Бог се јавља
На Гестиманској стени у зноју крвавог чела
Чува ме анђеоски загрљај у свакој ноћи бола
Подижем вером Нови завет из старог пепела
Ја песник и пророк са посланицама Апостола
Коњаници Апокалипсе касају... Силно јуре
Кроз опаку ноћ... На све стране земног шара
На гиљотињи времена нико не подмазује котуре
Уши нам навикле на шкрипу... Од лажи до превара
Добује мозак... Мука прождире стоглаве мисли
Облаци посивели по путевима неба куда језде
Све кораке избојисмо... А они се загубили... Свисли
У амбису таме... У апсане... Гује и акрепи се гнезде
Месец се скрива плашљиви... Никако није стамен
Само је овде чврст и одважан Прометеј луталица
Узалуд купинов жбун гори... Све је блеђи пламен
Нико више да опржи крила на фењеру свица
Историја се поновила ето... Ала и врана кидише
Из кљуна сурога орла истина смрти језиво кричи
Позлило ми... Под оловним небом даноноћне кише
Прометеју чувај ватру да се не угаси... Из свег грла вичи
За младунце у гнезду тражим очински залогај спаса
Људи су оставили дужност људскости.. Везују чвор
Овај век гоморски може ли чути вапај у лонцу ужаса
Што кључа... Орловску пилад не дај да уграби твор
Не бежи са лађе… Неће да потоне... Нојевом тесару
Илија небески ковач што поткива ате у жару ватре
Вели… Разгоревај нову купинасту жељу... Ка олтару
Дођи да Богу мили истребљени сами истине не снатре
На овај дан © 06.09.2012. Славими® Ј. Зеленкапић
ВРЕМЕПЛОВ /2017/ zelenakap.blogspot.com
Нема коментара:
Постави коментар