ПРАЗНИК ПРВИНА

Апстинирам ноћ очаја а она ми узврат враћа

На сведеном судилишту мрачи поље вида

Негде тамо предалеко обзорја чека средокраћа

Разбор ума да поникне несемено у остатку рида

Мука муку зарубицом јаве ћутећ преслишава

Стих се мучи под ребрима узаврелог шума

Мила моја неумрла у студени овој како обитава

Ушће чежње разлива се на две стране у расцеп разума

Ко да спозна пену наборану сливом иза успомена

Доказ исте сете бојен новом римом праузрока

Пред шатором јаве мисаона копља поломљена

На крстаче личе… Уби смртни ујед дужицу ока

Како преживети навеснице моје туге у заплету ноћи

Дан раздањен покајањем на расуду постојања

Уздах у облаку скривен душа чита неће проћи

С берићетом твога снопља ни смрти се сад не клања

У расцепу преживелом гноји нова мука разделница

Идоходи расчворени прсли које куда зашли с пута

Зов из раја недозвани маглу броди за објаву твога лица

У недрима песме опроштајне стих удави омча затегнута

Аксиоме не сведене у покриће још скривају смрти тајне

Ватрен пролаз разлученог неба сузби водену стихију

Вајат древни истрајава с карлицама празним сате вајне

Без разлева… Гривну јахача тражим и земљу ничију

Опрост за замршене речи молим и сваку ову строфу

Надзорник ноћи није стигао да их подјарми и утегне

По законима вишњим мимоиђоше саму катастрофу

Испод черге умовања скитница измигољи да не легне

Тешко је с муком носити сенке постеље и гробове

Прирасле дивље младаре узансе не ломите ми сујетом

На празник првина прве жетве приносим обртне снопове

Захвални дар жртве трајања и проласка уснулим светом

На овај дан  ©  26.11.2013. Славими® Ј. Зеленкапић

књига: “ТРАГОВИ У ТРАГУ”  ВРЕМЕПЛОВ /2017/

zelenakap.blogspot.com