петак, 12. јануар 2018.

СУСРЕТ НА ПЛИТКОМ БРОДУ

Усахла река меко жубори на плитком броду
Срели смо се водо прво негде иза прве јавке
Две утваре у разлазу сада журе свом заходу
Остадоше не дорекле врло кључне ставке

Нисам достојно оквасио прљаве чланке
Прашњави глежњи очински јоште сврбе
Руке грчевито прте старе гумене опанке
Док зов глади цревима крчи ове голотрбе

Још једно чобанско потуцање у запис слови
Искуство горко нужно у сећања само замине
Шта ли ће ме снаћи када се детињство укрови
Мала душа не зна будуће жуљеве и године

Заходи чељусти очас тајне на пречац склопе
Без трага у прашини стремљење не пита куда
Не чудим се што црне мисли ове беле потопе
Кад с јавом збиље нагрну да суде без суда

Треба до краја предеверати сва тоциљања живота
И чисто име и ум пронети преко увира границе
Шта ће однети барјак победе мука или простота
Судиће небо и нараштаји за пало или свето лице

У коју књигу да се запише од спомена до заборава
На којем хоризонту водиља звезда или падалица
Светле се и мраче по провиђењу пораз и слава
Селидбару у рађању и смрти није иста клица

Крста и венца и ако се заједно носе по досуђењу
Закон је непроменљив пре венца крст следује
Код прве јавке сусрет бира час на смелом бдењу
Пада у бездан или узлета до свемира… Шта ко снује

То га и снађе без права да љагу баца на друге
Зар су они криви за било коју ину песму бону
На концу конца расплет увек стигне поетске слуге
Са леве или десне обале у ниском или високом тону

Бели ветар намерио је оцедну сунчану дољу да ојужи
Прошарали се лазови тиграсти копнином усред дана
Чудесне милине струје срцем копрена копрену дужи
Вера одјеке звончића збира… Песма је допевана

©  12.01.2018.  Славими® Ј Зеленкапић
Књига: БЕЛИ ВЕТАР  zelenakap.blogspot.com

Нема коментара:

Постави коментар