ЗОРИМО ЗОРОМ РАНОМ

Жуђени дан сусрета остао је опет празан

Трагање се мимоишло на раскршћу незнаном

Понорница река остала је да се разлева у казан

А мук да спава у роси док смо зорили зором раном

У ковитлацу облака сиве магле

Депортоване мисли

Чекају усековање главе сагле

На пању освете трагови несувисли

Страхују од одмазде

Истрага није одмакла далеко

Чије су сиротовале бразде

Док је горела њива преко

Грунули су муку с леђа

У процеп виси распета

Опет је дрско преорана међа

Погрешно изабрана страна света

И димна завеса још лелуја

Док сузе очи у очају

Гамижу успомене мрачне из нечуја

Слој туге нове тиње преслојавају

Како да премостим разделницу

Дубоки раздор живота и наде

Залуд ћу чекати моју селицу

Са гробног пута… Шта ми то раде

Праискони из грча недозвани

У давном веку послушно чаме

Ко моме Сунцу Мили брани

Да зором зарумени моју душу осаме

Наготу раздиру гараве зубље

Издише и последњим дахом тражи

Сва њена мука и човекољубље

Припадају мени… Сви поцепани колажи

Горак су укус плитких превара

На окомитој страни трнова ружа

Злодело смрти призвано с олтара

И усана безбожних… Сенку пружа

Велика неман… На уста куља

Ужегли гној дарован до вриска

Докле да ми стопе затрпава иста хуља

И мете траг… Гуши речи… Душу стиска

Дозив у новој песми није остао празан

У њој смо се срели… На раскршћу незнаном

Успомене су живи вали… Река се разлева у казан

Мук одавно не спава у роси… Зоримо зором раном…

На овај дан © 24.01.2013. Славими® Ј. Зеленкапић

ВРЕМЕПЛОВ /2018/  zelenakap.blogspot.com