Толике године се
намножиле као мрави
Сирот никога немам
јутром да будим
Постељу сам собом сву
ноћ успављујем
Пролеће скоро жудим
да ми душу раскрави
Сву моју самоћу у
бесцење нудим
Узалуд… Нико да ме
чује… У песми протествујем
Данима из нужде
штрајкујем глађу у немоћи
Потрошио сам речи….
Ко ће дуг животу да плати
Сад зашнирана уста
ћуте… И ум ломачу чека
Сродници по перу
башкаре се сами у својој мирноћи
О клацкалицу бледог
месеца дужник се клати
Дозива залуталу
звезду Даницу да се врати из прека
Моја зелена Топлица
болује ове ноћи жељна буне
С Хисаром заљубљена у
таласима носи завичајне риме
Да камен очевог
мајдана не поплоча успомене детиње
Стигао је порезник у
натури да наплати… Небо куне
Громовима расцепљено…
С трлице збира пркосиме
Дечији ум бели поздер
у поњаву… И њу су појеле гриње
И књиге… Награде
ђачке… За одлично учење и владање
Језу забезекнуто
гледају срушени зидови дома… Коловрати
Обзорја… Трну… На
мучном зиду маховине окамењених хтења
Не губим веру пред
олујама сумње… Чекам Мила наше раздање
Они што су лајали на
звезде сад реже… Опет ће љуто лајати
Пристигло худо време…
У невреме су изостала суочења
Ко да су куршуми
изрешетали биографију ми сироту
Сва је у закрпама
болна… Чворови груби основе и потке
Завезали се на
кратком губеру… Две поле давно скинуте са разбоја
Нећу мој живот од
назеба да оболи… Сушим тугу на плоту
Стогове сена и сламе подупрети су да не падну… Сирове мотке
Жуљају од тврдог
граба и цера… Навиру успомене пре спокоја
Јутра ми краду
сновиђења… Амбис се указује… Зјапи…
Чељусти мрве окрајке
буђаве коре… Боли ово доба глади
Не трагам суманута
сујеверја… По изворишту неверник вечни
У бапске приче и
обичаје безобличне… Не требају ми сатрапи
У мојој јеванђеоској
вери засађени су прави Христови засади
Уточиште протестној
песми нису галаксије и бели путеви млечни…
На овај дан © 31.01.2013. Славими® Ј. Зеленкапић
ВРЕМЕПЛОВ /2018/ zelenakap.blogspot.com
Нема коментара:
Постави коментар