Минуло је неколико дана од моје прошле објаве. Успомене и цртице нису престале. Низ се наставља. Ово није лице и лични доживљај но онај поучни са наличја што буди моја детиња сећања. Делим их да животне поуке дотакну и вас ако сте слично искуство имали. Можда се затурило у запећку заборава, па треба разгрнути пепео.
Ако вас цртица изазове није узалуд записана. Било да сте родитељ, или се препознајете у мом јунаку цртице, не часите да читате следеће редове. И условни фелер следујуће цртице може бити јако мотивационо поучан. Наслов књиге "Без фелера", не искључује фелерична сећања. Боље је учити се на туђим грешкама него на својим. Станите пред властито огледало. Ао су крмељи ту, учините нешто. Верујем да ће те посегнути да их уклоните и пре краја цртице, која управо започиње.
Љутити отац немарног сина
пита:-Докле ће ове моје речи претрајати? До првог сумрака, до поноћи, или до
зоре? Ти просто не зазиреш моје речи. Имаш ти своја думања. Пуна ти је глава
будалаштина и ружних речи које се утркују преко твојих усана. Булазниш сваки
дан на велико. Неће на добро да изађе.
Не покривај главу јастуком.
Нећу да вичем. Али се нећу ни устегнути да те опаучим. Тежак си ми укор у целом
селу. Не смем нос да помолим на већу стараца. Како на сокак да изађем? Коме на
славу да дођем? Не излази ми се из куће због бруке коју ми наносиш. Заумио сам да те се јавно
одрекнем, онако у новине да те турим. Нека сви знају да од селе више ниси мој.
Крио сам ко змија ноге да си
копиле. Онај кљакави пољак тандрља да си његов испљувак. Само твоја мајка зна
како и где си украден. Признао сам те за свог, да у црну земљу бруку закопам.
Од кила меса подигао те. Сада си ојачао. Угојио си се, па се риташ. Не долази
ти одоздо горе у тинтару.
Докле ће ове моје речи
претрајати? Бог с тобом... Сместа се извучи из ложнице. Отри крмеље са очију.
Нећу да ти свако јутро понављам. Твоје обавезе нико неће теглити. Ја сада идем
својим послом. Немој да те нађем где сам те оставио. Умесићу те као питу, ако
те овде затекнем, да још ленчариш и думаш своја думања.
Отац је као вихор изашао из
куће. Син се извукао из постеље утучен и мрзовољан. Шта је било са крмељима
можда ће рећи рукави изгужаве кошуље. Које и какве је псовке у браду мрмљао на
рачун очуха дали је ико чуо? Није се одлучио да оде кљакавом пољаку, нити да се
са њим суочи. Лупао је неко време шакама тинтару. Она је звечала али никакав
одговор није дала.
Гризао је усне и смишљао како да се освети мајци. Очуху није
смео на црту. Јутрошње речи и истина су га добро продрмали. Претрајале су дуже
него што је мислио. Утувио је да се крмељање не исплати, а и да очухова жртва
није била узалудна. Уз њега губитник је била и његова мајка. Превара јој није
донела оно што је мислила. Вишегодишње загорчавање вратило јој се на главу, пошто
није била спремна на покајање. Он је окренуо другу страницу, своје књиге живота. На којој сте страници живота ви застали?
© 23.03.2016. Славими® Ј.
Зеленкапић
књига: БЕЗ ФЕЛЕРА, цртице
/2016/
zelenakap.blogspot. com
Нема коментара:
Постави коментар