Нечујем
мрем... А не смем
Надамном
је само трем
Испод
трема подрум глув
Мемљив... Мрачан... Никад сув
Ја то
смем
Гурају ме... Иди... Никуда не идем
Не плашим се... Знам где грем
Тамо
негде пастув вришти
Напуштено
пиле дуго пишти
Ја то
смем
Без објаве
и без страха
Свестан
вашег скорог краха
Врашки
ви сте увек у превари
Дан за
даном брзо се остари
Ја то
смем
О свом
вакту неће вакат знати
Ко
ћуприју мимоиђе на мосту плати
Разузданост
узела је маха
Издаје
вас нарав плаха
Ја то
смем
Обасјан
тобом моје сунце
Не
журим да стигнем бегунце
Није
ме пристиго умор и благи дрем
Чини
ми се ко сунцокрет зрем
Ја то
смем
Свакојаке нас сумње зобљу
Сви
смо на путу ка гробљу
Куд
светло живота мину
Загубили
смо се у мрклину
Ја то
смем
Разликују
ли се пекмез и џем
Намазани људи... Без свога ја... Вријем ил врем
Кажите
врли језикословци
Мрачни
ходници... Шта хоће ровци
Ја то
смем
Нећу
да ми душу роварите
Не
следујем бандите
Што
језик кваре и поезију руше
Где ће
вам грешне душе
Ја то
смем
Видите
мој калем
Увек се
прима... Немам тотем
Лажима
се не клањам
У
истине тонем и са њима израњам
Ја то
смем
Разбрајалице
и брзалице муцање носе
Благо
ономе ко коси своје откосе
И зна дубину
ума ко зна да копа
Ви ће
те се стидети ваших стопа
Ја то
смем
Рећи... Лажљивима
остављам њихову љагу
Моје
су стопе у Христовом трагу
Свако
ће животом исписати свој круг
Моје
поколење не дужи ме за дуг
Ја то
смем
Поезији
нисам дужан... Отворено ћу рећи
Увлакачи...
Ко је од кога већи
Лажна
дилема... Докле ће да вас слава опија
Руши
вам се бедем... Пада бусија
Ја то
смем
Више
волети маргине но да се прем
Моје
друштво није крем
Одавно
звоно чујем осиони
И вама
ће да одзвони
Ја то
смем
Моје
су очи у визији виделе ваш крах
Праху
припада прах
Ветрови
пристижу да вас развеју
Векови
неће скрасити одисеју
© 07.03.2016.
Славими® Ј.
Зеленкапић
књига:
ДВОСЕКЛИ РЕЗ /2016/
zelenakap.blogspot.com
Нема коментара:
Постави коментар