субота, 16. април 2016.

ЗЛОСЛУТ ИЛИ ЗМАЈ


Негде на закосини постојања
Суревњиво и свето у двојби сами
Бат сујеверних корака одзвања
Тражи се светло умрло у тами
  
Голи сумор га узалуд скрива
Пре истине заставе лажи старе
На ђубришту у бокору коприва
Лепршају поцепане за нове преваре

Умрљану истину по разводу остатка
Ко ће да тражи када црв сумње ровари
Лаж је умиљата... И прича није кратка
Жабочречина све је гушћа у нашој бари

По обалама рзливен је црни хумор
У опоруци нагорелој уз врбаке
Нечитљив рукопис замире у умор
Пук следи луталицу и његове кораке

Пред мутним очима опијених људи
Небеса трућају колоплет измаглице
Кад разум забразди трезвено да просуди
У истину како разлучити поздер од трлице

По нашем тврдом каменом путу
Поникла трава у запуштености очаја
Опомене што збори прогласе за злослуту
Искобе из свог круга песника витеза и змаја

Густину муке ничим не разреди
У поеми исконска најава наде
Пролог и епилог ко ће сутра да следи
Ако остану неми за плотом заваде

Од светих тајни није остало ништа
Офирали се самозвани свеци у лажове
Истински верујућих нема... Светилишта
Жуде часне речи док се заблуде слове

За истом софром сујеверја се служе
Ројевима мува данас је дан гозбе и радости
Домаћи и дошљаци до сржи се гложе и туже
Велики Бог је на муци да помири кости

Магарци у празном обору одавно њачу
Урлик смењује урлик... Језа урликања
Не слути на добро... И црни гаврани гачу
У бару бачен камен на концу у ило потања

Просјак песник ко на косини косник
Нек држи на пола испружену руку
Можда ће проћи неки самилосник
Испред црквене капије... За моју муку

Суревњиво и свето одавно не маре... Сила
Закрвила се двојба... Луча светлости тиња
Плам пева...Неда се стучена трска свештила 
Песнику витезу указала се другачија светиња

© 17.04.2016.  Славими® Ј. Зеленкапић
књига: ДВОСЕКЛИ РЕЗ  /2016/
zelenakap.blogspot.com

Нема коментара:

Постави коментар