МОЈЕ ЗЕЛЕНЕ ТРАВЕ

Мили, с љубављу

Докле ћемо ја и песма да се прегањамо

Најбољу чини ми се још нисам написао

Боље од бољих има узгред ту и тамо

Толике године пишем и нисам одустао

Ко је коме и чему узрок можда прерасли

На разделници мога ума и света дивоте

Увек пред зору палим жишке што су гасли

Ноћас на промаји... А они се у песму оваплоте

Не гушите се риме сливом у поетском левку

Нектари моји и хлорофили рођеног стиха сами

У време преседана слободног стиха нећу задевку

Знам да сте умилни и тихи у свеопштој галами

Запенушане братије од заноса песничке славе

Самониклице у прошараном открављеном пољу

Мило ми је кад крену бујати "моје зелене траве"

И весници пролећа облагороде расцвалу дољу

Множе се венци... И струк по струк се уплиће

За овенчање најдражег чела орошеног росом

Вољеној Мили дарујем постхумне венчиће

У њеном сну без снова... Свезани небеском осом

Истом љубављу живота и смрти за вавек трајемо

Најбољу песму посвете Мили тако приснивам

До скоре средокраће на путу сусрета не сустајемо

Бескрајни свемир зна... Не умем то да скривам

© 18.04.2016.  Славими® Ј. Зеленкапић

књига: ДВОСЕКЛИ РЕЗ  /2016/

zelenakap.blogspot.com