Нисам просио сузе… Пале су саме
На крило умрљано сиротом
Упале очи туга љуби те мртве јаме
Шта да ти пишем Мила потом…
Костоболна језа нарасте нова
У шаци згрчена љубав спава
Леденица чами у венцу стихова
Опет ми се нада пристигла јава
Тресе се тело и прозебли дан
На мокрој ледини живота
Круг је затворен а хтео сам ван
Заседа суд правде и порота
О песми суде… Дробе стих по стих
Споре чврсте нарасле риме
Мени је доста судија злих
Нека ме стихови жаре у грчу зиме
Тражим да пусте ватре иако тињају
У наследство им облаци дима
Песме се моје самном опраштају
У гласу просјака слободе још има
Да име песника књиге вечне запишу
Непролаз на маргини властите стране
Кад једном Божја пролеће замиришу
И нова зора крунисана у спасењу сване
Веруј ми Мила реч сам ти дао
Завет љубави у песми истрајава
На Голом брду граб стражи... Није пао
Миломе Богу Христу, нек је слава!
Нисам просио сузе… Пале су саме
На крило умрљано сиротом
Упале очи туга љуби те мртве јаме
Шта да ти пишем Мила потом…
У овој соби самоће чекања не престају
Да осмех твој сврати бар на трен
Слике и записи са сетом док се листају
Молитвене усне шапну уздах ил катрен
Кондак теби сам душом зашуми
Па крене да пољуби нејасну сенку
Који их чувар отвори не знају лагуми
А ја рецитујем нову песму за моју Ленку
Овенчана Лепото, поетска вило
Све сам ти дао од срца до сна у вери
Сиротом умрљано још те чека крило
Акове суза небеска вага неће да подмери
Од јутрос може престати киша
Са мутног неба у душу да лева
Исписала се поема за уздарја виша
За твоју љубав моја чежње пева
Љубав дата узвраћеном се љубављу храни
У природи је записан закон кружног тока
Кад прва рана гној преточи задњој рани
Задња суза је извор новој из мога ока
Нисам просио сузе… Пале су саме
На крило умрљано сиротом
Упале очи туга љуби те мртве јаме
Шта да ти пишем Мила потом…
15.12.2011. ©лавими® Ј. Зеленкапић
ВРЕМЕПЛОВ
/2016/ zelenakap.blogspot.com
Нема коментара:
Постави коментар