„Ветрењача
више нема, али има Дон Кихота на претек-сеју ветрове“
Јесам ли ја један од њих?
Заносе ли ме ветрови? Шта ћу са њима? Ничу и где нису сејани. Многи људи око
мене су расејани. Зашто сејати ветрове? Оне што сам сејао ја и што их сејем
сада, свакако и сутра, носе разна семена. Већина ових семена је родна. По неко
штуро и шуљаво бива однето у недођију. Моја поља су жељна сејања. Али је болна
истина да је све мање сејача, и то оних правих, што руком сеју из бисага од
кострети. У нас одавно нема ни ветрењача, тријера а ни воденица. Уместо жита
људи мељу људе. Тако погубно мливо старе наћве неће у своја недра. Толико
плесни у њима одавно нисам видео.
Пауково време множи
паукове сваки дан. Питам се како то да и сада опстаје народна изрека: “Свако
наврће воду на своју воденицу“, а воденица одавно нема. Ветрови и бујице новог
доба урушиле су их и однеле на нашу жалост.
Сејач ветрова још увек
верује да је човек. Знам да данас није лако бити човек. Рећи ћу вам да је човек
интересантнији од људи. Истина је и да ће само време да им суди. Маса, или
тачније руља, кад се заталаса тешко оном ко јој стане на пут. У маси се
појединци изгубе, нису више личности. На жалост многи људи воле да су у маси.
Тако им се чини да су се умножили. Али на крају и руља увек прокуља. Врева је
понесе најчешће у погрешном правцу.
На ум ми сада пада једна
бисерна мисао. Мудрост вели: „Дубоке воде су бистре. Највише су замућени
плићаци“. Не само моја, него и опште спознаје сведоче, да баре и каљуже највише
воле свиње, да се у њима блате. Докле је човечанство догурало? „Свет је загушен
неверницима“, говоре верни. Побуна одавно траје. Који ће јој исход бити?
Црква није у праву по
питању догме да су само верници грешни, а да је само црква непогрешива. И сејач
ветрова би да оповргне ову заблуду. Али остаје вечито питање хоће ли Дон Кихот
победити ветрењачу? Докле ће људи млети људе?
©
04.12.2016. Славими® Ј.
Зеленкапић
књига: ИЗ КВАДРИЈУМА, цртице /2016/
zelenakap.blogspot.com
Нема коментара:
Постави коментар