ПОД ХРИСТОВО ОКРИЉЕ поема

1.
У ноћном часу кад исписујем песму снова
Или тражим одбегли летопис мог живота у тами
Не допуштам никоме да мрак разгони уместо мене
И заборавом избрише моје оловке траг црни
Нећу из руке туђе не подрезану…Хоћу само своју
Недам да ми и ову ноћ судну потопи туга
Да ико стреља љубљви слова нема права
Песник и песма у загрљају нека буду сами
У тишини најбоље се ослушкују ритмови срца
Кад језом зебеш усред сене замахни крилом вере
Изнад стропа рођене куће у тајну душо прни
Млечна ме стаза мами без лукавства у спокоју

2.
Оловка пише срцем а збори из рукописног трага
За сведочанство читаоцу да себе у песми нађе
И откуцајем новим рашнира ноћ закопчану и тишину
Нек блесне мисао метеорска сводом истине
Далеке звезде уврстане у фонду небеске библиотеке
На рубу свемира заказан сусрет збива се Драга
Пружену руку прими Мила... За док кад вежем лађе
Прошетаћемо сами пучином даљном где свици гину
И змајеви дечијих жеља одлете неповратом у висине
Листање звезданих књига утешно дође под прсте меке

3.
Роман нашег живота нема споредне јунаке у тузи
Ни разуђене улоге по острвима расутим у метежу велике збиље
Ми нисмо залудни глумци понављачи за написане нам роле
На једном штиту гинули смо да нас без ореола славе носе
За сахране нисмо вични… Путујемо само у спроводима бола
Живот на рођењу додели штап сиротима и неми позив слузи
Да служи неверном стаду и да га нежно збира у тор прави
У ноћи љубави под Христово окриље небески олтар није далеко
Да поданици љубави своје воле ко што ја љубим моју Милу
Док скупа у Омару косимо младалачке зелене откосе
На пожутелој слици ко два цвета и узлетела сокола
Ноћас сведочи свемир… Под Христово окриље вољени се воле 

На овај дан © 14.02.2013. Славими® Ј. Зеленкапић
ВРЕМЕПОЛВ /2017/ zelenakap.blogspot.com