понедељак, 17. април 2017.

ДЕЧАЧКЕ УСПОМЕНЕ

Зов дивљине речима немим тражим 
Кад прво прозебло јутро кашљуца из хрпе
По спруду ума... По тињи песка газим 
Чудне ме спопадају стрепње и језе кроз закрпе

Траје још пука сиротиња васцели век
Са гумна шуљевито жито ветрови носе
Долину и Пландиште сад само роби кукурек
Кртице рију ходнике слепе забраном испод Косе

Камени пут разровале кише стигле из праискони
Крушку водењачу расцепили су громови љути
Са трулог плота змијски свлак и кошуља бона
Још једну смрт на раскршћу подмуклу слути

Јагњећа лобања у шумарку опоменом беласа
На сугреб вучјих шапа и потпис смрти недавне
Крик младог орла са висине и око ужаса
Злокобни приводе дан конаку у котаре тавне

Ни једног иксана нема да прву лучу у селу запали
Овде је стало време у низу дана и ноћи као преци
Шипурци дивљи по Лазовима из нужде исцветали
Не сливају страву и не краду жутицу болесној деци

Мртва урезана срца љубави прве не живе више
Јасике витке из наше баште јако ме боле
И гнезда врана што их разуздан ветар њише
Беле се претрупљена и изваљељна дебла тополе

Од невиности чедне на наборима грубог чвора
Срца су сада стара краста расцветана муком
Давно пресахла вода и жубор потока бива мора
Дечачке успомене туже за стрелом и пребијеним луком

На овај дан 17.04.2012. ©лавими® Ј. Зеленкапић
ВРЕМЕПЛОВ /2017/ zelenakap.blogspot.com

Нема коментара:

Постави коментар