Патуљаста сенка разлива обрисе
На седефном зиду исте развалине
Два звончића растужена болом висе
Презрени поглед бежи мрежи паучине
Из лавиринта жеља куда стреми
По ободу грчем измештање тражи
Овде су заспали сви давни боеми
Епитаф уклесани још стоји на стражи
Да броји векове у маховини белој
Онако крадом испод уморнога ока
Дани су ови ближе старости зрелој
Ако се не изокрене па бане пре рока
Одбеглим птицама залуд је казивати јаде
Затони смрти мрешкају се и судбу слуте
Путник без куће и крова са пртљагом наде
Куда и камо разастире замршене путе…
На овај дан © 19.04.2013. Славими® Ј. Зеленкапић
ВРЕМЕПЛОВ /2017/ zelenakap.blogspot.com
Нема коментара:
Постави коментар