понедељак, 12. јун 2017.

САТРАПИ

Поречје смислено одбрани
Из дуге разапете над тмином
Док кораци плочником лагани
Пролазе и језе разуђеном урвином

Разгорева се засун убране дупље
Не лутај по кориту туђег смисла
Мани се надобудне главе шупље
Времена прошла душу су ти стисла

Вилинско поље грумена слободе
Тражи дубину светла пре опозива
На уснулом раскршћу у разводе
Не скрећи залутали ивицом сечива

У јутарњој роси сребре се капи
Док друга страна лепоте снива
Испред окулара миле сатрапи
Буди ли ти се савест чистих порива

Бајату наду не истрајава дуг среће
Загубиле се речи преображаја
Рођени дан слути своје распеће
Колико си близу суђеног краја

Скривена улегнућа под облак зависти
Дужицу ока пале и мрсе вијуге плетива
Касно си схватио да ниси на листи
Силазном путањом пада ти животна крива

Труло и упало не тражи у цвату развитка
Дубиоза текућих мисли истрајава предуго
У сну је сахрањена јутарња жеља добитка
Ледник срца не може никако да отопи југо

©  12.06.2017.  Славими® Ј. Зеленкапић
књига: ВАРВАРОСЕ  /2017/  zelenakap.blogspot.com

Нема коментара:

Постави коментар