понедељак, 19. јун 2017.

НЕ ЗАМЕРИ МИ СУЗЕ ...

Вилински траг развејан чежњом гробом утања
На споменику запис читан сетом истог сећања 
Ново извориште муке поји у збиљи постојања
По сновиђењу зори и дуго дуго се тек раздања

Где је допев слободе у лужном поредку била
Док поуздан трен преименује наборе живота
Велика духовна узлетница неће да свија крила
Моји набоји још гноје... Зовом израња Голгота

Велико узбуђење праузроком откривене тајне
По суду наивне душе коренит преокрет збиље
У исто поучење нека зборују моје истине осећајне 
Нека воље приступе збору званом и гробно смиље

Где су народне речи обисрене мудрости ко свици
За моје око уплакано кад тамом загонетно промину 
Тражену Милу препознајем само у обоженој слици
Предање лично нека вреднује свети трон... У Сину

Благородном стачу се захвалне химне и мој нови пој
Небом језде жеље на лахору разиграном... Све у кас
Загрцнут чији сам... Твој... Његов... Ко је заувек мој
Распећем оваплоћени дар живи... Чује ли ме Спас

Тешко је души да схвати пролазно и просто бива мука 
Скорују неке посвете са споменика ускогрудо у уму
И звон им скорства потмуло хуји ко мутних таласа хука
Тешко је духу стајати у гробљу ил ићи по туђем друму

Ја нећу да се оканим Мила Тебе... Зоре... И очњег вида
Кочоперни мермерни јарци што разјарујете освету бола
Зар да се устегне вера у вашем царству вечног раскида
О смрти пијавице... Зар да опусти гнездо горског сокола

Јесам ли позван са споменика... Куда с мермерних хриди 
По рођењу између тића да први кликнем бунтовно зовом
Отаџбина ми свет... Рођена земља сме ли да ме се стиди
У муци страдалник хероју сличи и правду призива с Јовом

Живот ће надићи зло смрти... По апостолату проречено 
Повоје ткам усамљенички у наше доба празних колевки
Не остај хумком и спомеником Мила... Васкрсни вољено
Очекивање... У годишњицама наде и мојих припевки

Није нестало и неће... Твој покисли гроб плевих Луче
Ко врт... Суморни дан просија из душе новим зраком 
У бело анђеоско крило прилегла измаглица се пресвуче 
И неста бивша варка... Упутих се за твојим кораком

Да те сустигнем на хоризонту граничној линији додира
Нему уоквирену слику на левој страници спомен књиге 
Не љубих... Но тебе саму... Ускрсли лик... У увиру немира
Потопих јаву... Срце пулсира валовито... За нове подвиге

Отворило се небо Мила... Два сунца загрљена у једно
Небески зенит досегоше... Мења ли ишта ова годишњица
Докле ће трајати риме песме... Књига... Сећање чедно...
Нанизао се збир година ... С крова капеле опет грлица

Врати ми успомену... Грликала је исто и на дан сахране
Хоћу да разумем њену песму сећања... Шта пева туга
Још не признајем да су ожиљци заменили отворене ране
Када и како наћи једина врата... Излаз из суђенога круга

Векови и све поете мудраци зборе да наде не онеме
Небо чуј мене и Милу... Верујемо да ти нису отежале
Молитве наше... Док овом кишом плачеш плаче и слеме 
Нашега дома... Не замери ми сузе на гробу што су пале...

На овај дан © 18.06.2014. Славими® Ј. Зеленкапић
књига: МИЛОКАЗИ / ВРЕМЕПОВ /2017/ zelenakap.blogspot.com

Нема коментара:

Постави коментар