ЗАПИС УГЉЕНОМ ПИСАН

У лагумима душе тражим малу крајњу конобу 

Да у њој похраним године за друго време истине

Селе ме руке смрти... Морам да испразним собу

Не станујем више овде... Носим и моје паучине

Прохладне ноћи са тихим јутрима шурују 

Кукавни језик зловоље по угловима узмиче

Наковњи бол гњече... Овде се само речи кују

Беседници нису стигли из жиже на крај приче

Небо ремети мир просеклим вијугама немира

Крадљивци сна и звезда појутарје не воле 

На Гелвујским горама тугује Давидова лира

Сваки дан пуцају разни шавови... Чујем расколе

Изникла трава са сетом пије росу расутих суза

Превод се није заклео вери па тмуло болује

Одкуда толико стеница на пиру збраних угурсуза

Небо се смрачило ватреним громовима протествује

Висока гора праузрок у крилу страха развила

Одавно овде стојимо у кругу осаме камени

За оштар рез истине не врте се стара тоцила

Кључа и кипи у лонцу... Пајаци су поражени

На периферији туге... Пени мехур милости

Трошна се земља повија по закону истине

Новосванула зора жуди да миром угости

Све чекаоце заборављене на рубу маргине

Вратнице ума још држи реза прошлости

Не сведи реч на крик погубе у мисао сулуду 

У једну жижу лажи откуда толико лудости

Ја срцем овде клечим и љубим моју груду

Прими ме незваног на ивици спознаје части

Корачам тупо плочником сећања за твој дан

Олујом трешен још један лист ће невин пасти

Мути се извор древни а нови није ископан

Избор је поразан на утрини надања гине

Искидала се нит порекла у потомству песника

Окрутном вољом обрисани су они са маргине

Ни три тачке нема за слутњу после упитника

Варира амплитуда и клатно жеља улево

Паучине се не гнезде по угловима самице

Не разуме онај ко није плакао и снове снево

Запис угљеном писан по зиду иза жице...

На овај дан 22.06.2012. ©лавими® Ј. Зеленкапић

ВРЕМЕПЛОВ /2017/ zelenakap.blogspot.com