РЕЧИ У КОРЕНУ

Авенија туге предуге ко ће је знати

Ражиљена просеца душу у смеру истока

У исту постојбину рађања прворотке

Друга авенија устопицом још је прати

И само уливање бука притоке с бока

Никад не зађе без пене у увире кротке

Водопад ума не збори тихо чаврљање

Дамарање усколеба прилеглу ноћ мрклине

И јека траје у појутарје ношена зовом

Неке се авети црне распојасале у кикотање

Болно већ бива сурвавање току са висине

Претоварен чамац тоне у налету новом

Круг је изврнут наопачке заразом наде

Ружан му час у нечасима пожудом гине

Окомито се руше млазеви ледни и бели

Подсвест из безнађа запитана шта ми раде

Одговор знани у заплету продане истине

Не докучи у речи… Реч не уме да опепели

Причу за запис и опомену о авенијама туге

У срцу муком започињу… Где се завршава

Распукли коридор у путељке и уске стазе

Залуд је бројати убоје и привијати на чворуге

Облоге утехе из снова… Бесом их руши јава

Немилосна бујица однела је у бестраг путоказе

Руке спасења нема… Давно су прошли сплавари

Плутају низводно разуђени балвани мрље црне

Затон их у доњем току немилосни труљењем чека

Глас прошли и оно јуче данас за сутра не господари

У процепу кањона загубљена песма новом језом трне

Постеља тврда жуља назебле кости тонућем века

Животна стаза горштака у опанцима поету не плаши

Када мајчино млеко пропишти животом сва задојења

Сведочим болно преживелим траговима нашем колену

У иста зборишта авеније не воде моји и путеви ваши

Законе нужде никада нисам следио… Чувају моја зрења

Збране житнице… Чисте и благороне речи трају у корену…

На овај дан  © 12.10.2012. Славими® Ј. Зеленкапић

ВРЕМЕПЛОВ /2018/   zelenakap.blogspot.com