ОЛУЈНА ЈЕКА

 

Дан је тмуран

Олуја се спрема

Урла ветар

Хук ми пробија уши

Док кратим сате убоге

Читам свете књиге

Библију и Кур'ан

У књигама Ње нема

Део неба тражим само метар

Смрт је дала расцеп души

У кладама ми ноге

О врату гараве вериге

Хук мога срца је јачи

Чујем га како цвили

Шта ако победи ветар

Две олује не могу издржати…

Песмо и ти самном плачи

Ако смо животе закаснили

Нека хукове однесе решетар

Зрело жито ће у решету остати

Што просејава живот мој

Боли ме ова луда олуја

Када ће сванути дан

Назад у ноћ не могу

Прошлост сам потрошио

Напред у сусрет зори

Ако не кренем сам

Потрошићу мрве сна

Доста је рани њен гној

Тежак је хук из нечуја

У необраном грожђу необран

Смем ли се милити Богу

Нисам Адам што се у врт скрио

Од преваре преступник гори

На ватри кушње знам

Олујно небо мој страх незна

  

Јесен надима старе мехове

Пијано гробљље се љуља

Њен гроб ме зове

Гробљанска капија цвили

Тишина мучи умрлих доброта

А моје срце болује Њен јун

Два кобца наду ми лове

Мука и бол… Годинама ме жуља

Како да укротим ветрове

Знате како је кад вам се не мили

Сутрашњи дан живота

Буну спрема трибун

Уму је остало да протествује

Уморне речи падају и суза влажи

Несрећну хумку Њену

Хук срца предах не доби

Тражим скривено сунце у тами

Вољену у сенци гроба

Она одавно чека мене

Чији је дан олује

Дали је Божји… Кажи

Ил црног врага у камену

Он овде подмукло роби

Збива се досуђен чин у драми

Мој задњи крик роба

У клопци без опомене

Она и ја се нисмо тражили

Нашли смо се по провиђењу

Два бисера у једно животној шкољци

Данас у смрти тако нађени

Нећемо целу вечност да се опет тражимо

Гробљанска капија цвили

Ја зборим у себи о Васкрсењу

А ум ми разједају смртни мољци

Њеној сени се клањају моје сени

Остало нам је да се сенима волимо

Ово је смисао наше љубави

Неизвесна чежња лепоте

Предуго чекање недочекано

Поразе не признаје

Песма посвете је уздарје јави

Нови струк на гробу доброте

Положен вером у време врано

Сивило гони да позна откуцаје

Срца и наде у безнађу

Без загрљаја се грлити може

Вером ти љубим расуте кости

Без пољубаца скполљене руке

И када твоји прсти мојом косом зађу

Да седу белину стресу и дух ми обоже

Нек кратко мине трен жалости

Олујни громови су слабији од поруке

Коју ти моја душа збори

У мислима се жеље прожимају

Трезни ме гробна спознаја

Нас двоје ту негде на обали спаса

Глас Божји чекамо да зазвони

Небеским сводом

Тако смо близу

Само су две олује предалеко

Небо спали ово гробље… Нека изгори

У мојим ватрама… Пепелишта на крају

Нема… Ни задњег опроштаја

Бити неће… Време Васкрса стаса

Олуја олују разгони

Песму ти Мила пишем са слободом

Мој бисер на огрлици у твом низу

Донизао је Бог… Чујеш ли олујна јеко

На овај дан  © 25.10.2012. Славими® Ј. Зеленкапић

ВРЕМЕПЛОВ /2018/  zelenakap.blogspot.com