Не распредам се причом у име суштине
Помислим на моје скучене године
И врисак отекне до плафона у паучине
Све оне горке и наопаке покрију истине
Вечерас смо сама ја и пауци будни
За запис покајања а не за сеир туђи
Куда да се разминем сутра у дан оскудни
Тешко је одолети нараслој мемли и буђи
Паук и ја у своме ткању умрежени ћутке
Шта ће се десити сумње не могу рећи
Неко нам кида конце док дрхте лутке
У мрачном поноћном плесу умине и глас псећи
Дах на тврдом црвљивом поду исте самице
Нема опела и гласа звона кад сиротиња не плати
Рука и језик залуд чешу и лижу бубуљице
Све начичкане красте украду болесни сати
Тешко је бити пасторак живота без свога заклона
У опустелој кући натрулих греда и урушеног крова
Орати туђе њиве у трулом царству худих полтрона
У ждрело слевати чаше једа и издаје до отрова
Навиљак песама је ко прокисли шатор са даром језе
Одбранити се како од ала што вас данима мељу
И туку маљевима у истој ступи док мито тражи везе
Да подкупи подкупљивог калфу да прода кецељу
Песници и шегрти бар да сте часне водоноше
За одабране косаче док пристајете у откосе
На силу би сте за софру а знате да је у ћоше
На троношцу вам место… Мрве кад се просе
Самилост понизна или презир груби следи
Пруженој руци од руке која даје без чести
Лажни свет морала огрезао у лажне заповеди
Готов је да подлост у речи или делу смести
Од кога нарасте свраб без црвенила и стида
Подметнутој клечки моја мука неће да служи
Нагледао сам се најезде проданих људи и гњида
Одавно ме то не штреца ни грубост у мужи
Паразитлуку су склони зеленаши лихвари
И сваковрсне бедне пијавице на телу народа
У земљи где седла власна јашу говедари
Образ нема цену… Будзашто за марјаш се прода
Пробисвет и битанга… А наша раја стење и ћути
Док не догори до ноката… Онда ће бити куку… Леле…
Кад народ прокључа… Знате ли јадни мрави жути
Куда ће те се растикати у глуво доба док се векови
деле...
На
овај дан © 17.10.2013. Славими®
Ј. Зеленкапић
књига “БОЗМАНСКИ ПЛАТО”
ВРЕМЕПЛОВ
/2018/ zelenakap.blogspot.com
Нема коментара:
Постави коментар