четвртак, 25. јун 2015.

ГУЖВАНЦИ


















Једно искушење грозоморно искочило у залету
Да накнаде раздробљене сведе у пожуде славе
По сувоти слуха касни корачаји гину на узлету 
Мисао јутра свела се на пабирак испод дуге јаве
Гримизне су ниске нити по доксату узвратнице
Колоритно небом својски по дубини изниклица
На разлету меких крила прекобројне хрле птице
До подушја окованог на дубрави пуких смицалица
Глуводобно распупчење ниске струне грохот има
Двојном мером опточено уз узглавље меке свиле
На пијаци загушеној криком лисним с пркосима
Укотвљене барке чудоредне по дослуху камариле
Са језика загубљеног цвили ништавило излокано
Нинфе дужне правремене косо поуздање ткају
Ово ниско жбуње по накани сумњом даривано
То прваци у жестини загрцнути листом одустају
Пролом блиски из контекста исчупаног јури даље
Јаве додворења чуче на капији заборавног срама
Поточним се јазом краде умље из наручја праље
Белом пеном рубом платна у нарамку с вијугама
Гнусно посрнуће једно муца пред истоком помирења
Двострук искуп прекрајају уште испод жита кужно
Измаглица што се вуче од вајкада скрива дуга бдења
У опклади сверног лука сместила се тачка ина нужно
По сенкама испосница бремен змијског свлака траје
Целог лета заборавног на трновом грму болне опомене
Не предај се издашнице треће руке у несвикле обичаје
Време смело нека прочита записе урезане по сред зене
У једном вапају претешка историја збиље како да стане
Док гарава уседелица са троношке збори исповест своју
Нека је понесу и распу ветрови плахи до камените стране
Ми нисмо стигли да сплетемо венце слободе у покоју
Незнана мислена браћа протурају кришом истину к нама
Да на трему високих жеља кулучари неће качити венце
Покуњила се једина глава у песми мита због заврзлама
У мутној бари неко бездушан бацио је још слепе штенце
Наочита гиздавост шепури се безаконо од саме равнотеже
Када свраб испише црвени траг по кожи следује му мука
Несклад усукан на гужванику у чвор се нерзамрсив веже
Из пропалих одаја јави се бестидница до несносних бука
Гушчије перо с катраном слови запис сведен на трен
По науму да се не утре траг у повесници будућег века
Још једном изокола протурили су лажи у минут снен
Да суверену измиче власт над тором који пролама блека
Запуштеног стада без испаше подно брда присног у дољи
Неразум крунски сопственог избављења посекао је грану
У заблуди су сви они који верују надобудном кад се врпољи
У карлици рођене лажи не чини част маскама и паравану
© 21.06.2015. Славими® Ј. Зеленкапић
књига: ПРАБИТ СЕНИ – нове песме
zelenakap.blogspot.com

Нема коментара:

Постави коментар