ЛАМПЕ УСЕДЕЛИЦЕ

Грешно ревнују поткупљени свеци завештања

Док горе чађаве затуљење лампе онако чкиљаво

Никако да се окрепи корак из дугог посртања

Са рајом простом ноћас се поиграва неумoрни ђаво

Предели остају недостижни у маглинама сивим

Трептај наде је окаснио за нови видокруг збиље

Жалим убогог док шапуће... Морам да преживим

Чађаве лампе уседелице неће још дуго да чкиље

Мравље поимање голоруко стоји на углу сећања

Тупо и споро мумла наклоност правди здушно

Праоци још се гложе на скупу пропалих већања

Кисело време летње потмуло спрема јутрење рушно

Долином тамном с маглама вуку се времена злослутна

Поручују ли ишта бесаној ноћи неверни тренуци у јави

Шта ће дочекати предрасуде... Прозбори окосницо мутна

Оболели су свети људи ко кукурек стари у чудној нарави

Бљесак се не разлива на прљавом стаклу за будилицу

Тупо још тупље кораци одлазе у замајану маглину

Наноси јаве кришом замичу некуда у небеску земуницу

Наследни век овом нашем неће платити дужну возарину

Одавно свикле промаје лепршају згужване мисли

Од кад је добро потонуло у јаму проврелих лудости

Уз двери ко прозебли врапци просјаци се стисли  

Милостињу нико им не дели...Тврдицама Бог да прости

Окриље славе гњили... Нико не помишља на накане

Од смене до промене предуга је амплитуда чуђења

У болним душама гробују све наше илузије закопане

И ти велики Боже знам тугујеш због људског отуђења

Лажима није широко поље даровано да њим царују

У жетви празноглавих речи ситости не може бити

Небески суд одоцнити неће за све оне што лудују  

Лукави земаљски закон биће обневажен... Подмити

  

Није кључ неба ни процеп на жљебу криве крушке

Глуви сведоци у нечују невидном плету плетисанке

Змија преварница осудом вечном плазиће потрбушке

За путеве калне сад је вакат да приправимо опанке

До другог зова остало је само смрвљено зрно зјала

Место митинга после зурлања опустошили су гундељи

Дослух су потказали мрачњаци из саборишта подвала

Губарима се спрема помор... Неће преживети ни крпељи

Грешно су ревновали поткупљени свеци завештања

Док су гореле чађаве затуљење лампе онако чкиљаво

Глуво доба и тмина поноћи прогутали су мудровања

Са рајом простом до миле воље поигравај се страво

©  28.06.2015.  Славими®  Ј.  Зеленкапић

књига: БИЉЕЗИ ГОРЊЕГА ЗВАЊА, рукописи /2015/

zelenakap.blogspot.com