Газим успења на мраморној страни неба
Док се обзор утаче у сводну раван била
Узречицом простом стрепим шта ме вреба
Измаглице се ниске вреже пољем сивила
Нужна су изворишта с пресахлих токова
Испијена јуче у узнемиреном дану оскудице
Крепости ниодкуда да руб рашије с бокова
На прашњавом столу гложе се ситнице
Горопадно и дрско на зборној страни вике
По завојима прошлог свитка грлени немир
Одавно очи нису виделе толике патетике
Клијају сугреби страдања док плаче свемир
Сирота наружења громоље лажну причу
Бадаваџије лако уздижу бљутавост своју
Зрикавци замукли у откосу песму не сричу
Само неуморни пауци ткају мреже на разбоју
Дурно се јогуни чим капке отвори тешке
На себе и предстојећи заумни дан дангубе
Дерани и после сна грле уморне вртешке
У њима су им пепелишта наде и сузе грубе
Поново с неба претња грува језиве гласе
Хоће ли ико да преживи скотске сумраке
Музе су прозвале мене из обесвећене масе
Да некрологе песмама зборим на ивици раке
Праоци ми се правдају из тајновитих сени
Слабашним гласом јаве...Она нагони језу
Узалудан им спомен... Сви векови изгубљени
Године кужне устоличиле су мртву анамнезу
Жртва у пауковој мрежи нови дан не раскрили
Чему моја сећања и болне успомене до раздела
Једном кад жижак згасне и спомен ми учили
Испод разломачке црте делилац буде нула цела
Резултат без остатка ни траг прашине није
Расут по своду неба што се у стиду угиба
У наше време јада апсолути су бадаваџије
И дрски ђилкоши... Невине још бије шиба
Колебљивог Пилата и прање бездушних руку
Над лавором срама... Чин се понавља и сада
Громови силни с неба јављају бљеском бруку
Куда склонити главу од туче убитачног града
© 03.07.2015.
Славим® Ј.
Зеленкапић
књига: БИЉЕЗИ ГОРЊЕГА ЗВАЊА, рукописи /2015/
zelenakap.blogspot.com
Нема коментара:
Постави коментар