субота, 6. фебруар 2016.

ЈАЛОВАЦИ


Јаловаци
Шта бих с вама
Далеко вам лепа кућа
Невера све слама
На путу беспућа
Са ким котураче да котурамо
Веле игнориши 
Презри само 
Заувек одбаци 
Сујете их лиши 
Јаловаке 
Тужне знаке 
На том путу 
Изврнуте наопаке 
Зло злослуту 
Не следим изроде 
И недам хладнокрепи 
Да ме воде 
Они код очију слепи 
Бежим од њих било куда 
И кад ме трње боде 
Знам чека их правда Божјег суда 
Јаловаке 
Ружне краке 
Мучке хоботнице 
Зле чељусти 
Немилосне немилице 
Свраб се чеше и кад гребе 
Просто пусти 
Нека даве сами себе 
Јаловаци 
Ко у трње копље баци 
И пре битке у бег срља 
О тужне ли домовине 
Част се издајом прља 
Светом се шире бљувотине 
И задах кужни из чира са гнојем 
Вазда ружан 
Разбројници са разбројем 
Крај вам је тужан 
Јаловаци 
Нису моји ортаци 
Не дружим се са њима 
Не ортачим 
Гуске с гусанима 
На ченгеле не качим 
И ти било куда бежи 
Немој бити 
Плен у мрежи 
Мутан извор ко ће пити 
Јаловаци 
Мрачни мрачњаци 
Трабуњала 
Шупљоглави зналци 
Ко од кала 
Да су замешени 
Бена бени 
Свако своме збору 
За поете 
Тражим часно место 
Жудим вечну зору 
Без омраза и освете 
Јаловаци 
Зашто раскораци 
Ваше гротло труло 
Нећу да ме баштине бездани 
Следим седмо чуло 
Погрешан корак нико да не чини 
Скоро ће да се раздани 
Бог увек разлучи 
По правди вечног закона 
Ко је грбав а ко да се гучи 
Не држи се јаловога трона 
Међ звезде се вини 
Песмама звезданим 
Одабрани се чвори са одабраним 
Јаловаци 
Ко ће први камен да баци 
Невинога да осуди 
Хуље... Ви нисте људи 
Нико не раздреши 
Што ваши прсти 
Закукуље и замумуље 
Лудост је... Покради... Опељеши 
Шта да се брсти 
Иза јараца и коза 
Ништа не оста 
Само небулоза 
Небулозу твори 
Реч проста 
Просту мами 
Фитиљ ће да догори 
Јаловаци 
Немушт шта збори 
Знајте олоши 
Завист и помори 
Не дам душу да опустоши 
Ви нисте братство моје 
Трутови 
Где се матице роје 
Сви ови прослови 
И ове озбиљне речи 
Јесу ли за глуве уши 
Шупљика празно звечи 
Јалови свет се руши 
Јаловаци 
Лажни великани 
Нећу са вама угарци угљенисани 
Играти тутумишке 
У лажама да не скончају 
Моје варнице и жишке 
Узалуд ми јаму копају 
Најзад та иста јама 
Копачима је властити гроб 
Видим свет заогрће тама 
Вара се сваки сноб 
Зла сетва злу жетву рађа 
Толико гамади и ваши 
Земља не може носити више 
Грдила... Кулаци... Кулаши 
И ова калдрма уздише 
Разрована до бола 
Шизматици нећу на пут раскола 
У ваш бездан потонућа 
Далеко вам лепа кућа...

© 06. 02. 2016. Славими® Ј. Зеленкапић 
књига: ЛИРОХОДИ, ране песме /1968/
zelenakap.blogspot.co

Нема коментара:

Постави коментар