Спомен
јучерашњи исписујем праоци
Наслеђа
вашег нисмо ли можда таоци
Нека вас
не чуде наше дубоке јадиковке
Побегле
су речи и иступили смо оловке
Неко је
успут почупао корење из снова
Прекривају
нас пелини горки и росе отрова
Само
наивни загризу мамац с мишоловке
По овој
бари мутној тек тумарају пловке
Гуши нас
велики смрад у рано недељно подне
Запарложене
орнице опомињу на године плодне
Нико да
образди и семе благородно да посеје
Илузија
за илузијом све ће од реда да нас расеје
Ко то
фрља псовке уместо часних речи
На помен
Бога и морала са чуђењем се бечи
Простаклук
дрчан стоји у ратоборном гарду
Осуђују
писца једни а други аплаудирају барду
Властити
став није допуштен у једноумљу само
Праоци
опростите потомству... Ми некуда таљигамо
Без визије
и циља... Све извеснија су нам потонућа
На ружном
гласу изашла нам рођена осрамоћена кућа
Наше вашариште
и шатре оплакује прозебла киша
О кад
би небо знало да се смилује... Покислог миша
Притиска
голема туга... Куда и камо да се сад скрије
Зашто црквени
оци метанишу у празно... За празне литије
Нацијо
небеска суноврат у сујеверје опрости нема
На питомој
лози дивљи пелцер расте... А калема
Светог
нико да калеми неће... Шта ћете јоште
Наћи у
парлогу своме... Дужан сам вам поште
Праоци
моји... Још само сажаљење да прозборим
У последњем
часу минулога дана надом горим
Зналац
је решен гараве фитиље да подрезује
Док се
гасарчићи не угасе а потом векови нека хује
© 28.02.2016.
Славими® Ј. Зеленкапић
књига:
ДВОСЕКЛИ РЕЗ /2016/ zelenakap.blogspot.com
Нема коментара:
Постави коментар